Darko Donevski, astrofizičar iz Srbije, deo je međunarodnog tima istraživača koji je otkrio do sada najudaljenije poznato protojato galaksija, nastalo u vreme kada je svemir bio veoma mlad, svega 800 miliona godina nakon Velikog praska
U Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ne samo na Balkanu, već u celoj Evropi, a ugrožene su i lokalne zajednice
Kada uđemo u tridesete godine, godišnja doba počinju da lete pored nas a godine da se smenjuju frapantnom brzinom. Zbog čega nam se percepcija proteklog vremena menja kako starimo, i zašto smo potpuno sigurni da su leta trajala zauvek kad smo bili deca?
Profesor Hubert Zit – inače poznat po svojim predavanjima o Zvezdanim stazama i naučnoj fantastici uopšte – uz pomoć svojih studenata i članova porodice okrečio je opservatoriju u boje čuvenog, voljenog droida iz Ratova zvezda, pod imenom R2D2
Dočekali smo još jedno proleće. Mnogima omiljeno godišnje doba stiže 20. marta, približno u 22:58 časova, na dan prolećne ravnodnevnice ili ekvinocija. Kako se astronomski definiše proleće, kako su ga proslavljali stari Sloveni, i koji smo crtani film o proleću najviše voleli kao deca?
U četvrtak se u SKC-u održava još jedna naučnopopularna tribina, ovog puta na temu raskrinkavanja mita o ravnoj Zemlji, ali i kvazinauci i obrazovanju. Ne propustite – četvrtak, 21.3, u 19 časova. Ulaz je slobodan. Organizator je Institut za fiziku u Beogradu, u okviru inicijative “Nauka kroz priče”
Danas se u 1769 gradova i 112 zemalja sveta održava Školski štrajk za klimu. Stotine hiljada učenika na jedan dan napuštaju škole, marširaju i zahtevaju od odraslih da reše klimatsku krizu. Svi su inspirisani Gretom Thunberg, koja je upravo nominovana za Nobelovu nagradu za mir
Na današnji dan prošle godine, umro je Stiven Hoking, jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba. Bio je profesor matematike na Lukasovoj katedri pri Kembridžskom univerzitetu, i važio za jednog od najblistavijih teoretičara fizike posle Ajnštajna, ali i za jednog od najizvrsnijih popularizatora nauke u istoriji.
Andromeda, za koju smo do sada mislili da je oko 3 puta veća od Mlečnog puta, ipak ima masu približno istu kao naša galaksija. Ovo značajno menja naše razumevanje Lokalne grupe, galaktičkog jata čiji smo deo, kao i scenario konačnog sudara ova dva galaktička diva čije spajanje očekujemo kroz nekoliko milijardi godina
Na današnji dan, 12. marta 1935, umro je jedan od najvećih naučnika u srpskoj istoriji, Mihajlo Pupin. Bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.
Ova moćna stvorenja nisu samo protrčala kroz scenu evolucije: oni su na vrhu lanca ishrane proveli najmanje 160 miliona godina. Kako i kada smo ih postali svesni, dokumentovali prve fosile, i na koji način su ove antičke zveri prodrmale uspavanu paleontologiju i donele joj svetsku slavu?
Osim Marije Kiri, Mileve Marić i još nekoliko slavnih naučnica, među poznatim imenima nauke ne zvoni mnogo ženskih imena. Mnoge od njih su gotovo zaboravljene, bez obzira na činjenicu da je njihov rad ostao temelj mnogih pogodnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo
U novom izdanju rubrike Knjigodrom, donosimo vam predgovor naučnopopularne knjige Svetlost zvezda Adama Frenka, čiji je autor ugledni srpski astrobiolog Milan M. Ćirković
Darko Donevski, astrofizičar iz Srbije, deo je međunarodnog tima istraživača koji je otkrio do sada najudaljenije poznato protojato galaksija, nastalo u vreme kada je svemir bio veoma mlad, svega 800 miliona godina nakon Velikog praska
Nakon što su ukrali njeno istraživanje, Votson i Krik nikada nisu pomenuli Rozalind niti njen rad u svojim govorima po prijemu Nobelove nagrade, niti su joj se ikada zahvalili. Votson ju je opisivao kao „nesposobnu da predstavi rezultate svog rada“, i savetovao joj da se bolje šminka i oblači.
Velika pukotina, koja je mirovala 35 godina, rapidno cepa ledenu policu na dva dela, potencijalno ugrožavajući stabilnost leda u regionu i bezbednost obližnje stalno naseljene istraživačke stanice. Ocepljena santa će biti veličine dva Njujorka
Doba privatnih kompanija u svemiru je stiglo. SpaceX je svojom višenamenskom raketom Falcon 9 na Mesec poslao lender koji je projektovala izraelska neprofitna organizacija
Kada uđemo u tridesete godine, godišnja doba počinju da lete pored nas a godine da se smenjuju frapantnom brzinom. Zbog čega nam se percepcija proteklog vremena menja kako starimo, i zašto smo potpuno sigurni da su leta trajala zauvek kad smo bili deca?
Da bi se sa bilo kakvim naučnim dokazom koji je kontadiktovao svetom pismu i njegovom tumačenju sveta izašlo pred biskupe, pape i vladare, morala je postojati određena vrsta slepe hrabrosti i odlučnosti. Kako je Crkva dobila bitku, a potom izgubila veliki civilizacijski rat oko primata u poslovima tumačenja prirode?
Nakon strategije duge 8 meseci tokom koje je pokušala da učini sve ne bi li ga reaktivirala, Nasa je danas saopštila da odustaje od daljih napora. Rover Oportjuniti je proglašen mrtvim
Na današnji dan umro je Ruđer Bošković, univerzalni stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekt, arheolog, konstruktor, optičar, diplomat, putopisac, univerzitetski profesor, pesnik na latinskom jeziku i prevodilac-poliglota
Objekat Kajperovog pojasa koji je snimila letelica New Horizons, Ultima Thule, nije sfernog oblika. Novi snimci pokazuju da su njegove dve polovine zapravo pljosnate – svakako više nalik palačinki ili krofni, nego lopti.
Uspešni i voljeni Nasin lovac na planete, svemirski teleskop Kepler, još jednom je, po poslednji put, pogledao u zvezde. Fotografija pred nama pokazuje šta mu je ispunilo vidno polje u trenucima pred gašenje sistema
Zaposleni u Nasi i njihove porodice provode 7. februar odajući počast i sećajući se na 17. astronauta koji su izgubili živote u pohodu na istraživanje svemira u misiji Apolo 1, i u svemirskim šatlovima Čelendžer i Kolumbija
Klimatske promene će otopiti najmanje jednu trećinu himalajskih ledenih resursa. Čak i ako usporimo globalno zagrevanje, i dalje će do 2100. nestati 36% glečera. Ako pak ne preduzmemo ništa, procena skače na zastrašujuće dve trećine.
Kosmodrom će imati svog predstavnika na najvećem i najvažnijem skupu naučnih pisaca na svetu. Osnivač i urednica Kosmodroma, Nevena Grubač, dobila je stipendiju za učešće na Svetskoj konferenciji naučnih novinara koja se ovog leta održava u Švajcarskoj
Nikoga, a naročito ljubitelje prirode, ne iznenađuje činjenica da boravak u prostoru koji je bogat zelenilom opušta i popravlja raspoloženje. Nauka se u potpunosti slaže
Kao direktna posledica čovekove aktivnosti – seče šuma, eksploatacije rudnih nalazišta, zagađenja vodnih resursa i manipulisanja rečnim tokovima, klimatskih promena i krivolova, i tokom prethodne godine istrebljeno je nekoliko životinjskih vrsta
Nasa je objavila najnoviju i najkvalitetniju do sada fotografiju objekta Kajperovog pojasa 2014 MU69, pod nadimkom Ultima Thule. Konačno vidimo detalje ovog udaljenog, neobičnog sveta
Astrofizičar iz Srbije u timu koji je otkrio najud...
Zašto vreme sve brže prolazi kako smo stariji?
Školski štrajk za klimu: Greta Thunberg i armija đ...
Zbogom, Oportjuniti: Rover koji je prkosio šansama...
Novo iznenađenje sa New Horizons: Ultima Thule je...
Mini hidroelektrane: Tihi ekocid Srbije
