Dok se mi borimo da pohvatamo konce algoritama različitih društvenih mreža kroz koje bezumno skrolujemo satima svakog dana, negde u etru postoje kvalitetni sadržaji, čiji je jedini cilj da nauče, inspirišu i budu svetionik u današnjem moru neznanja
Na površini Meseca, Nil posmatra malu, plavu tačku na horizontu. Najednom, shvata šta gleda. Zemlja. Podiže palac ruke u svojoj glomaznoj rukavici, istovremeno zatvarajući jedno oko. Palac prekriva planetu. Više nije delovala kao džinovski, nepregledni svet. Izgledala je veoma, veoma malo.
U Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ne samo na Balkanu, već u celoj Evropi, a ugrožene su i lokalne zajednice
Džejms Veb, svemirski teleskop koji obara rekorde na polju očekivanja ali i u kašnjenju projekta, konačno je kompletiran. Dve polovine mašine, teleskop i letelica, napokon su spojene u dugo čekanu opservatoriju
Južna Amerika, Španija, Sibir… Letnji požari haraju planetom u, čini nam se, rekordnim razmerama. Međutim, prisetimo se da je godina počela u još ekstremnijem kontrastu klimatskih eskalacija. Klimatske promene kucaju na vrata i demonstriraju svoju nadmoć nad jednom nevažnom i sasvim moguće – prolaznom vrstom
Na današnji dan, započela je epska misija Vojadžer (Voyager). Lansiranjem jedne od dve letelice bliznakinje, Vojadžera 2, u svemir se otisnula istorija ljudske vrste. Obe sonde nose pozdrave sa planete Zemlje, specijalno dizajnirane i odabrane od strane komiteta koji je vodio Karl Segan, snimljene na čuvenim zlatnim pločama
Na arheološkom lokalitetu Vitkovo iskopana je 6.000 godina stara “župska venera”, najveća svoje vrste ikada pronađena. Arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je iskopala ovo epohalno otkriće, priča za Kosmodrom o značaju pronalaska, ali i lokaliteta na kom je figura nađena
Maksimum Perseida pada na noć 12. avgusta. Ipak, ne nasedajte na medijske zamke o “kiši meteora”, već prilagodite očekivanja. Perseide nije lako posmatrati iz svetlosno zagađenih gradova
Dan prekoračenja, ranije poznat i kao Dan ekološkog duga, predstavlja onaj trenutak tokom kalendarske godine u kom čovečanstvo potroši više resursa nego što je planeta u stanju da obnovi
Odavno znamo da priroda ima mnogo benefita po čoveka. Sada znamo i da su dva sata nedeljno u prirodnom okruženju dovoljna za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života
Stoje, i stajaće tamo mnogo nakon što istorija zaboravi da smo ikada sumnjali u nju, stope astronauta u finoj, Mesečevoj prašini
Na površini Meseca, Nil posmatra malu, plavu tačku na horizontu. Najednom, shvata šta gleda. Zemlja. Podiže palac ruke u svojoj glomaznoj rukavici, istovremeno zatvarajući jedno oko. Palac prekriva planetu. Više nije delovala kao džinovski, nepregledni svet. Izgledala je veoma, veoma malo.
Ako nam loše vreme i oblaci poremete planove, Kosmodrom vam omogućuje da direktan prenos večerašnjeg pomračenja Meseca pratite na ovom linku. U suprotnom – izađite napolje
Poslednje pomračenje Meseca vidljivo iz naših krajeva za ovu godinu, ovog puta delimično, desiće se večeras, u noći 16-17. jula. Počeće u 20:43, a trajaće do 2:17 ujutru.
Kako bi motivisala devojčice da se zainteresuju za STEM zanimanja, najpopularnija lutka na svetu, Barbi, od sada nosi i lice evropske astronautkinje, Samante Kristoforeti
Ovaj jun je bio najvreliji u istoriji temperaturnih merenja. Oboreni su rekordi kako u zemljama Evrope, tako i globalno. Zbog klimatskih promena, naučnici upozoravaju na mogućnost sve više sličnih događaja u budućnosti
Ove godine, leto nam stiže 21. juna, u 17 sati i 54 minuta. Letnja dugodnevnica donosi najduži dan u godini. Šta je letnji solsticij, šta je značio starim kulturama sveta, a kako su ga proslavljali Stari Sloveni?
Kosmodrom vam najsrdačnije preporučuje da se prijavite za Letnju školu astronomije, koja se ovog leta održava na Kamenoj gori, i predstavlja fantastičan način da se upoznate sa lepotama noćnog neba. Škola je idealna za početnike i ljubitelje astronomije svih životnih doba
Američki podmorski istraživač Viktor Veskovo oborio je rekord za najdublji solo zaron u istoriji. Na najdubljoj okeanskoj tačci na svetu, osim rekorda, pronašao je i smeće
Milutin Milanković nije bio samo jedan od najvećih naučnika koje je Srbija ikada iznedrila. Njegove reči su poezija, a njegove knjige preteča naučne popularizacije na našim prostorima
Svemirski teleskop Habl i misija Gaia Evropske svemirske agencije, zajedničkim naporima su poboljšali dosadašnju procenu mase naše galaksije na 1.5 biliona Sunčevih masa
Zamislićemo, na kratko, kako je ljudska civilizacija savladala tehnološke barijere za istraživanje svemira, ali i naše planete. Dobili smo mesto u vozilu koje je opremljeno tehnologijom koja mu omogućava da putuje direktno u središte Zemlje
Neposredno pred finale čuvene serije “Igra prestola”, podsetimo se na sudbinu Valirije – mističnog, antičkog poluostrva na kom su živeli ljudi koji su pripitomili prve zmajeve, poznati kao dinastija Targerijan, u svetu stvorenom iz pera Dž.R.R. Martina, u delu “Pesma leda i vatre”
Dok se mi borimo da pohvatamo konce algoritama različitih društvenih mreža kroz koje bezumno skrolujemo satima svakog dana, negde u etru postoje kvalitetni sadržaji, čiji je jedini cilj da nauče, inspirišu i budu svetionik u današnjem moru neznanja
Svirao je violinu na pučini Indijskog i Atlantskog okeana, gazio kroz zemljotrese trusnih područja na severnom polu, objavljivao naučne radove u kontinuitetu čitavih 50 godina, obišao sve zemlje Evrope, a spokoj pronašao na mirnoj vodi, sa pecaljkom u ruci. Mika Alas bio je jedan od najvećih srpskih matematičara
Amerika bi uskoro mogla da proglasi žirafe ugroženom vrstom. Zahtev su podnele međunarodne organizacije koje tvrde da broj ovih životinja u svetu dramatično opada, a jedan od razloga je i legalni lov, čijih 98% čine američki sportski lovci
Mada je živeo i obrazovao se u osvit moderne nauke, Ričard Oven, tvorac reči „dinosaurus“, do kraja života je verovao da je sve vrste kreirao jedan tvorac – bog, i nije blagonaklono gledao na slavu mladog autora “Porekla vrsta”
Da li je raznovrsnost na Zemlji doživela svoj maksimum, i kako naučnici sa Stenforda gledaju na budućnost biodiverziteta
Srpsko-kanadski tim naučnika potvrdio je postojanje prvog ostatka neandertalca pronađenog u Centralnom Balkanu. Gornji kutnjak iz pećine Pešturina kod Niša predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije
