Isak Asimov: Drugo ime za naučnu fantastiku

Na današnji dan, koji se proslavlja i kao Međunarodni dan naučne fantastike, rođen je Isak Asimov, koji je ostao zapamćen kao jedan od najvećih autora naučne fantastike u istoriji, ali je bio i vrstan popularizator nauke, kao i doktor biohemije

Ilustracija: Zakeena

 

Na dan 2. januara 1920, rođen je Isak Asimov, koji je ostao zapamćen kao jedan od najvećih autora naučne fantastike u istoriji. Obično se pominje u kontekstu „velike trojke“ (big three) pisaca ovog žanra, u koje spada zajedno sa Arturom Klarkom i Robertom Hajnlajnom. Međutim, manje je poznato da je držao doktorat iz biohemije, radio kao profesor biohemije na Univerzitetu u Bostonu i bio vrstan popularizator nauke.

Istog dana, ljubitelji širom sveta proslavljaju Međunarodni dan naučne fantastike.

Asimov je praktično sinonim za pravog sf pisca, autora podkategorije žanra poznatog kao tvrda naučna fantastika. Njegovo tehničko obrazovanje je svakako omogućilo da na ovaj način eksperimentiše sa pisanjem, i donelo mu priznanje jednog od kultnih stvaralaca na ovom polju.

Bez obzira na činjenicu da je napisao oko 500 naučnofantastičnih knjiga, bio je i vrstan popularizator nauke. Neke od naučnopopularnih knjiga koje je napisao su Vodič kroz nauku, tri toma duga Razumeti fiziku, ali i Hronologija nauke i otkrića. Ovde spada i veliki broj radova na temu hemije, astronomije, matematike i istorije.

Asimovo najpoznatije naučnofantastično delo je Zadužbina, kao i serije o Carstvu i Robotima, koji su kasnije inkorporirani u jedan sveobuhvatni serijal o Zadužbini. Trilogija Zadužbina dobila je nagradu Hugo za najbolji SF serijal svih vremena. Prevedena je na sve značajnije svetske jezike i prodata u preko 20 miliona primeraka.

Jedna od njegovih velikih zaostavština su i Tri zakona robotike, poznati i kao Asimovljevi zakoni. Oni su:

  1. Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da ljudsko biće bude povređeno.
  2. Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudska bića, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom.
  3. Robot mora da zaštiti svoju egzistenciju, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Jedan asteroid, krater na Marsu, škola u Bruklinu i dve književne nagrade nose njegovo ime.

Isak Asimov je umro 6. aprila 1992. godine, od posledice HIV-a, koji je dobio transfuzijom zaražene krvi tokom operacije srca.

 

 



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami