Hrast, car među drvećem

Šta zapravo znamo o drvetu koje će nam obeležiti narednih nekoliko dana?

Hrast je rod zimzelenog, listopadnog drveća iz porodice Fagaceae, i broji stotine različitih vrsta. Raste na čitavoj severnoj polulopti, a najraznovrsniji je na teritoriji Severne Amerike i Kine.

Karakteriše ga moćno, razgranato stablo, i snažan sistem korena. Plod hrasta je žir.

Ovo izuzetno drvo može da živi više stotina godina. U svetu postoji nekoliko stabala čija je procenjena starost između 800 i 1000 godina. Hrastovina se smatra sirovinom izuzetnog kvaliteta.

U Srbiji raste 10 različitih vrsta hrasta, od kojih su najzastupljeniji lužnjak i kitnjak. Ove vrste čine oko 25% ukupnog šumskog fonda Republike.

Posle bukve, dominantnog drveta Srbije, hrast lužnjak, a odmah za njim i kitnjak, je vrsta koju ćete najčešće sresti u našim šumama.

Prema nekim izvorima, šumovitost Srbije je početkom XIX veka iznosila čitavih 80%. O ovom šumskom bogatstvu svedoči i beleška čuvenog francuskog pesnika, Alfonsa de Lamatrina, koji je, putujući kroz Srbiju baš u ovom periodu, zapisao:

“Posle Niša ulazi se u lepe planine i u okeane hrastovih šuma. Te divne šume pružaju se svuda u nedogled… Čitavih šest dana mi zalazimo u taj veličanstven i večit hlad, ne videći ništa drugo do beskrajne redove ogromnih visokih hrastovih i bukovih stabala, talase lišća, koje vetar njiše, brdske i planinske dubodoline jednoliko obrasle stoletnim hrastovima…”

Na sličan način i u sličnom periodu je i Ami Boue, bečki istraživač evropske Turske, ubeležio svoju impresiju Šumadijom:

“To je neprekidna šuma hrastova… Uopšte mogu se izgledi koje pruža centralna Srbija uporediti sa onim koje imaju šumoviti Ardeni i Harz”.

Hrast je simbol snage i izdržljivosti, te stoga ima veliki značaj u raznim kulturama širom planete.

Nalazi se na grbovima mnogih gradova, na kovanici evro valute i nacionalno je drvo SAD-a, Engleske, Nemačke i mnogih drugih zemalja. Prisvajaju ga čak i različite političke partije.

U religijskom smislu, malo koje drvo zauzima toliko značajno i centralno mesto poput hrasta.

Slovenska mitologija ga smatra svetim drvetom, ispod čije krošnje, umesto u hramu, su se vršili religijski rituali.

Naročito se pronalazi u kontekstu drveta koje je sveto bogovima groma raznih religija.

Dovodi se u vezu sa Perunom, staroslovenskim gromovnikom, ali i Torom, nordijskim bogom, kao i starogrčkim Zevsom.