Prvi dan leta 2022.
Iako nam možda deluje kao da ove vrućine traju oduvek, leto je stiglo tek danas, 21. juna 2022, u 11 časova i 13 minuta.
Dan početka leta je u pogledu dužine obdanice najduži dan u godini na Zemljinoj severnoj polulopti, pa se naziva i letnji solsticij, ili letnja dugodnevnica. Istog dana, stanovnici druge strane planete, južno od ekvatora, dočekuju zimu.
Na dan junskog solsticija, Sunce u svom prividnom kretanju oko Zemlje dostiže svoju najseverniju tačku, poznatu i kao severna povratnica. To je „najviša“ tačka do koje Sunce dolazi tokom godine.
Iako se možda čini intuitivnim da je Zemlja najbliža Suncu tokom dugih, toplih, letnjih dana, u stvarnosti je situacija potpuno drugačija. Naša planeta se trenutno nalazi u onom delu svoje orbite koji je najudaljeniji od naše zvezde.
Zemlja će se u svom afelu – tački najdaljoj od Sunca – naći nekoliko nedelja nakon junske dugodnevnice.
Bez obzira na dužinu dana, letnji solsticij nam ne donosi niti najranije svitanje, niti najkasniji zalazak sunca.
Na ovaj dan, sve lokacije unutar arktičkog kruga doživljavaju kontinualna 24 časa obdanice. Zbog atmosferske refrakcije, ponoćno Sunce – pojava pri kojoj se bar jedan deo sunčevog diska nalazi iznad horizonta tokom cela 24 sata – vidljivo je i sa lokacija južno od arktičkog kruga i po nekoliko dana pre solsticija.
ZAŠTO JE DANAS NAJDUŽI DAN U GODINI?
Jedna od ključnih stvari u dužini današnje obdanice je nagib Zemljine ose.
Zemlja ne putuje “uspravljeno” oko Sunca. Njena zamišljena osa rotacije nije normalna na orbitalnu ravan, već je na tu normalu nagnuta pod uglom od oko 23.5 stepeni.
Zbog ove nagnutosti ose, Zemljin Južni i Severni pol menjaju mesta u svojoj izloženosti direktnom Suncu i njegovoj toploti.
Na dan letnjeg solsticija, Zemlja je u onom delu svoje orbite u kom je njen Severni pol uperen direktno ka Suncu, a Južni usmeren najdalje od njega.
Zbog toga sve lokacije severno od ekvatora dobijaju više od 12 sati obdanice, dok lokacije južno od ekvatora imaju obdanice kraće od 12 sati.
SOLSTICIJ U KULTURAMA SVETA
Mnogi antički narodi su bili svesni važnosti Sunčevog kretanja i umeli su da ga prate i predviđaju njegove ciklične promene. Nije potrebno posedovati naučno znanje da bismo razumeli da život na Zemlji zavisi od Sunca.
Bilo da su u pitanju bili praktični razlozi – poput izrade solarnih ili lunarnih kalendara zarad praćenja plavljenja reka i navodnjavanja useva, ili religijski – zarad godišnjeg slavljenja božanstava, ljudima je oduvek bilo jasno da su nebeska tela krucijalna za spoznavanje prirode i za prve pokušaje njenog kroćenja.
Jedan od najpoznatijih primera ljudskog ovladavanja solarnim kalendarom je čuveni Stounhendž, kameni praistorijski spomenik u Engleskoj, čije je masivno kamenje poravnato sa zalaskom Sunca na zimski, i izlaskom na letnji solsticij. Tačna svrha i funkcija lokaliteta i dalje su podložne spekulacijama.
Veza između drevnih naroda i razumevanja solarnih ciklusa nije ekskluzivna za Englesku. Antički arheološki lokaliteti čiji su elementi jasno upućivali na praćenje solarnog kalendara pronađeni su na nekoliko mesta u Irskoj, Kini, Egiptu i drugim zemljama sveta.
LETNJA DUGODNEVNICA KOD STARIH SLOVENA
Naši preci, mnogobošci, pridavali su veliki značaj kako solsticijumima – zimskom i letnjem, tako i ekvinocijima – prolećnoj i jesenjoj ravnodnevnici.
Praznik Kupalo, jedan od najvećih staroslovenskih praznika, slavio se uz letnji solsticij. Dolazak leta je u rodnoverju označavao doba žetve, plodnosti i novih početaka. Zato se po nekim tumačenjima smatra da je Kupala zapravo bila žensko božanstvo.
Praznik je obeležavalo ritualno potapanje lutaka u vodu, preskakanje velikih vatri paljenih na brdima, gaženje vrućeg pepela i veliki broj drugih tradicija. Palio se lil, pleli se venci od poljskog cveća i pevale obredne pesme.
Kupalo se i dalje slavi u nekim krajevima Balkana, a moderna neopaganska društva su poslednjih godina ovom važnom prazniku udahnula novi život.