Stiven Hoking: Kratka povest jednog genija

Stiven Hoking je bio jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba. Bio je profesor matematike na Lukasovoj katedri pri Kembridžskom univerzitetu, i važio za jednog od najblistavijih teoretičara fizike posle Ajnštajna, ali i za jednog od najizvrsnijih popularizatora nauke u istoriji.

Stiven Hoking je bio jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba: praktično – intelektualna ikona. Ugled je stekao ne samo po odvažnosti svojih zamisli, već i po jasnoći i duhovitosti kojima ih je izlagao.

Dan kada je umro, 14. mart 2018, bio je tužan dan za nauku, ali i za čitavo čovečanstvo, koje je imalo benefit od njegovog postojanja.

ISAK ASIMOV: DRUGO IME ZA NAUČNU FANTASTIKU

Kao i mnoge njegove kolege teoretičari fizike, Hoking je nastojao da se domogne svetog grala nauke – neuhvatljive Teorije Svega koja počiva u samom srcu kosmosa.

Svojim pristupačnim i često lepršavim stilom pomagao nam je da proniknemo u tajne svemira i zavirimo iza pozornice jedne od najuzbudljivijih intelektualnih pustolovina – nastojanja da se povežu Ajnštajnova opšta teorija relativnosti i zamisli Ričarda Fejnmena o višestrukim istorijama, u celovitu objedinjenu teoriju koja bi opisala sve što se događa u kosmosu.

Hoking je bio profesor matematike na čuvenoj Lukasovoj katedri pri Kembridžskom univerzitetu, i važio za jednog od najblistavijih teoretičara fizike posle Ajnštajna, ali i za jednog od najizvrsnijih popularizatora nauke u istoriji.

Umeo je da nas vodi samim graničnim područjem teorijske fizike, gde je istina često neobičnija od mašte, kako bi laičkim jezikom objasnio načela koja upravljaju našim kosmosom.

MILAN ĆIRKOVIĆ: ŠTA JE SETI I ZAŠTO NAM JE POTREBAN?

Hoking je bio dobitnik nagrade Kraljevskog društva za izvanredan doprinos znanju čovečanstva, doživotni član Papske akademije nauka, i dobitnik Predsedničke medalje slobode, najviše civilne nagrade u SAD.

Godine 2002, Hoking je rangiran kao 25. u anketi BBC-a — 100 najvećih Britanaca.

Njegova knjiga „Kratka povest vremena“ pojavila se na spisku bestselera britanskog Sandej Tajmsa i zadržala se tu rekordnih 237 nedelja.

Video: melodysheep

Hoking je imao retki rani početak sporijeg oblika bolesti motornih neurona, poznate i kao Amiotrofična lateralna skleroza, „ALS” ili Lu Gerigova bolest, koja ga je postepeno paralizovala tokom decenija.

Čak i nakon gubitka govora, i dalje je bio u mogućnosti da komunicira putem uređaja za generisanje govora: u početku pomoću ručnog prekidača, a na kraju korišćenjem jednog mišića obraza.

Umro je 14. marta 2018. godine, u 76. godini života.

Njegov odlazak desio se samo godinu dana pre istorijskog naučnog poduhvata – prve fotografije crne rupe – čije bi ga otkriće svakako fasciniralo. Crne rupe su bile jedno od njegovih oblasti naročitog interesovanja.

URSULA LEGVIN: ŽENA PUNIH ŠAKA

Royal Mint kovnica novca je u znak sećanja na Hokinga izradila novi dizajn za novčić od 50 penija. Na njemu je ime slavnog naučnika, i umetnička predstava crne rupe.

Dizajnerka novčića je Edvina Elis, koja kaže da joj je inspiracija bio sam Hoking, odnosno njegov opis ovog kosmičkog fenomena u knjizi “Kratka povest vremena”.

Novčić pripada kolekcionarskoj seriji, i neće biti pušten u redovan opticaj novca.

Tekst je inspirisan predgovorom knjige “Kosmos u orahovoj ljusci” Stivena Hokinga, Laguna, 2006.