Stiven Hoking: Kratka povest jednog genija

Na današnji dan prošle godine, umro je Stiven Hoking, jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba. Bio je profesor matematike na Lukasovoj katedri pri Kembridžskom univerzitetu, i važio za jednog od najblistavijih teoretičara fizike posle Ajnštajna, ali i za jednog od najizvrsnijih popularizatora nauke u istoriji.

Stiven Hoking na avionu Boeing 727 koji je modifikovan za postizanje beztežinskog stanja. Avion je u vlasništvu Zero Gravity Corp. Izvor: Wikimedia Commons

Današnji dan prošle godine, 14. mart 2018, bio je tužan dan za nauku. Umro je Stiven Hoking, jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba: praktično – intelektualna ikona. Ugled je stekao ne samo po odvažnosti svojih zamisli, već i po jasnoći i duhovitosti kojima ih je izlagao.

Kao i mnoge njegove kolege teoretičari fizike, Hoking je nastojao da se domogne svetog grala nauke – neuhvatljive Teorije Svega koja počiva u samom srcu kosmosa.

Svojim pristupačnim i često lepršavim stilom pomagao nam je da proniknemo u tajne svemira i zavirimo iza pozornice jedne od najuzbudljivijih intelektualnih pustolovina – nastojanja da se povežu Ajnštajnova opšta teorija relativnosti i zamisli Ričarda Fejnmena o višestrukim istorijama, u celovitu objedinjenu teoriju koja bi opisala sve što se događa u kosmosu.

Video: Eternal Explorer


Bio je profesor matematike na Lukasovoj katedri pri Kembridžskom univerzitetu, i važio za jednog od najblistavijih teoretičara fizike posle Ajnštajna, ali i za jednog od najizvrsnijih popularizatora nauke u istoriji.

Umeo je da nas vodi samim graničnim područjem teorijske fizike, gde je istina često neobičnija od mašte, kako bi laičkim jezikom objasnio načela koja upravljaju našim kosmosom.

Hoking je bio dobitnik nagrade Kraljevskog društva za izvanredan doprinos znanju čovečanstva, doživotni član Papske akademije nauka, i dobitnik Predsedničke medalje slobode, najviše civilne nagrade u SAD. Godine 2002, Hoking je rangiran kao 25. u anketi BBC-a — 100 najvećih Britanaca.

Video: melodysheep


Njegova knjiga „Kratka povest vremena“ pojavila se na spisku bestselera britanskog Sandej Tajmsa i zadržala se tu rekordnih 237 nedelja.

Hoking je imao retki rani početak sporijeg oblika bolesti motornih neurona, poznate i kao Amiotrofična lateralna skleroza, „ALS” ili Lu Gerigova bolest, koja ga je postepeno paralizovala tokom decenija.

Čak i nakon gubitka govora, i dalje je bio u mogućnosti da komunicira putem uređaja za generisanje govora: u početku pomoću ručnog prekidača, a na kraju korišćenjem jednog mišića obraza. Umro je 14. marta 2018. godine, u 76. godini života.

Foto: Wikimedia Commons

Royal Mint kovnica novca je u znak sećanja na Hokinga izradila novi dizajn za novčić od 50 penija. Na njemu je ime slavnog naučnika, i umetnička predstava crne rupe.

Dizajnerka novčića je Edvina Elis, koja kaže da joj je inspiracija bio sam Hoking, odnosno njegov opis ovog kosmičkog fenomena u knjizi “Kratka povest vremena”.

Novčić pripada kolekcionarskoj seriji, i neće biti pušten u redovan opticaj novca.

Tekst je inspirisan predgovorom knjige “Kosmos u orahovoj ljusci” Stivena Hokinga, Laguna, 2006.

Foto: Unspleash/Kosmodrom


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami