Krupnim koracima u svemir: Gde smo stigli u 2021, a gde ćemo otići u 2022. godini?
“To boldly go where no man has gone before…” Krilatica sa samog početka teksta kao da je označila prošlu godinu u domenu naučnih i tehnoloških proboja. Iako je cela 2021. prošla u jeku pandemije u čitavom svetu, nauka nije pravila pauzu; naprotiv.
Svi ljubitelji naučne i akademske misli, ali i zdravorazumskog mišljenja, borili su se protiv pošasti zvane pseudonauka koja je počela da osvaja svet, koji je, pak, u strahu od virusa, počeo da veruje u bilo kakav spas – makar on bio u obliku teorija zavere. Godinu iza nas obeležila je i borba protiv enormne količine praznoverja i sujeverja.
Međutim, uprkos tome, tokom 2021. godine svedočili smo vanrednom razvoju u astronautičkoj sferi i istraživanju svemira. Stoga ćemo se zadržati u toj sferi progresa, a pseudonauci ovog puta nećemo davati bespotrebni publicitet.
Ako se po jutru dan poznaje, gledajući protekli period sada možemo slobodno reći da je pred nama uzbudljiva decenija. Izdvojićemo neke od najzanimljivijih događaja iz prošle, a i neke koji će uzdrmati svet ali i sve ljubitelje astronautike tokom naredne godine. Vežite se, polećemo.
Događaji za pamćenje iz 2021.
Čak i ako zanemarimo procvat svemirskog turizma, testove Staršipa (Starship) i suborbitalne letove Virdžin Galaktika (Virgin GalacticI) i Blu Oridžina (Blue Origin), u prošloj godini smo svedočili velikom broju sjajnih događaja, koje smo pratili na ivici stolice.
Spektakularno spuštanje Perseverans (Perseverance) rovera nebeskim kranom, čije smo prizemljenje u krater Jezero na Marsu imali prilike da gledamo u februaru, bila je prava kosmička predstava.
To će biti prva etapa u predstojećem, čak desetogodišnjem, američko-evropskom projektu donošenja stena s Marsa na Zemlju radi traganja za dokazom da je ta planeta nekada imala život.
Poneseni iskustvom sa Kjuriositi (Curiosity) roverom, „Persi“ je poneo obilje novotarija na Mars, poput uređaja za pravljenje kiseonika iz Marsove atmosfere, mikrofona za snimanje zvukova na Marsu, sofisticirani sistem za skupljanje uzoraka itd. Autor ovih redova je imao čast da gostuje u emisiji koja je ispratila ovaj događaj.
Međutim, Persi je bio poseban i zbog toga što je nosio sa sobom pravi pravcati mini helikopter – Indženjuiti (Ingenuity). Niko nije znao da li će Indženjuiti leteti i kako će se ponašati, jer i posle mnogo testova ipak su gravitacija i uslovi na Marsu nešto što nije lako pogoditi u laboratorijskim uslovima ovde, na Zemlji.
Ipak, Marfijev zakon je ovog puta pao pred naučnom istrajnošću i iskustvom Nasinog tima, i imali smo prvi uspešan let helikoptera na drugoj planeti u aprilu prošle godine.
„Sada, 117 godina nakon što su braća Rajt uspela da izvedu prvi let na našoj planeti, Nasin helikopter Indžinjuiti uspeo je da izvede ovaj neverovatan podvig na drugom svetu“, rekao je Zurbučin, Nasin predstavnik za nauku i odnose sa javnošću.
„Iako ova dva kultna trenutka u istoriji vazduhoplovstva mogu biti odvojena vremenom i u prostoru, sada će zauvek biti povezani.
Kao omaž dvojici inovativnih proizvođača bicikala iz Dejtona, ovaj prvi od mnogih aerodroma na drugim svetovima sada će biti poznat kao Polje braće Rajt, u priznanju domišljatosti i inovacijama koje nastavljaju da podstiču istraživanja.“
Kao jedan od Nasinih tehnoloških demonstracionih projekata, helicopter, visine 49 centimetara, ne sadrži naučne instrumente u trupu, koji je veličine kutije cipela. Umesto toga, helikopterčić od 1,8 kilograma ima za cilj da istraži da li bi buduća istraživanja Crvene planete mogla da uključuju i vazduhoplovne misije.
Ovaj prvi let bio je pun nepoznanica. Crvena planeta ima znatno nižu gravitaciju – jednu trećinu Zemljine, i izuzetno tanku atmosferu, sa samo 1% pritiska na površini u poređenju sa našom planetom.
To znači da postoji relativno malo molekula vazduha sa kojima dve rotorske lopatice helikoptera, široke 1,2 metra, mogu da interaguju kako bi postigle let.
Helikopter sadrži jedinstvene komponente, kao i gotove komercijalne delove – mnoge iz industrije pametnih telefona – koji su prvi put testirani u dubokom svemiru sa ovom misijom. Indžinjuiti i dalje radi na Crvenoj planeti.
Svemirska letelica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ušla je u februaru u orbitu oko Marsa, što je bio veliki, istorijski trijumf prve međuplanetarne misije arapskog sveta.
Kontrolori u Svemirskom centru UAE u Dubaiju skočili su sa stolica, kada se čulo da je letelica zvana Amal (na arapskom Nada), stigla do kraja svog sedmomesečnog putovanja od 300 miliona milja, i počela da kruži oko Crvene planete, gde će prikupljati podatke o atmosferi Marsa.
Signal letelice s porukom da je stigla na odrediše, putovao je 11 minuta od Marsa do Zemlje. S vidnim olakšanjem, Omran Šaraf, direktor misije, izjavio je: „Narodu UAE i arapskim i islamskim državama objavljujemo uspeh: UAE su stigli do Marsa!“.
Dolazak „Amale“ svrstava UAE u visoku ligu od samo pet svemirskih agencija u istoriji koje su izvele funkcionalnu misiju do Marsa. Oduševljeni Mohamed bin Zajed Al Nahjan, vladar UAE, bio je u kontroli misije i rekao: „Čestitam rukovodstvu i narodu UAE. … Radost je neopisiva“.
Oko 60 odsto dosadašnjih misija do Marsa završilo se neuspehom, padom, sagorevanjem ili nekom drugom propašću, što svedoči o složenosti međuplanetarnih putovanja i teškoćama spuštanja kroz retku atmosferu Marsa.
Spuštanje Kineskog rovera Zhurong na Mars i Yutu-2 na Mesec, kao i početak izgradnje svemirske stanice, svrstalo je Kinu među ozbiljne kandidate za buduća istraživanja našeg nebeskog komšiluka.
Kina je postala treća zemlja koja je uspešno spustila letelicu na Mars. Robot Zhurong sa šest točkova ciljao je oblast Utopia Planitia, ogromnu zaravnjenu oblast na severnoj hemisferi planete.
Za spuštanje, vozilo je koristilo kombinaciju zaštitne kapsule, padobrana i raketne platforme.
Kineski predsednik Si Đinping čestitao je u posebnoj poruci timu misije na „izvanrednom dostignuću“. „Bili ste dovoljno hrabri za izazov, težili ste izvrsnosti i svrstali našu zemlju u redove planetarnih istraživača“, rekao je.
Zhurong, što znači Bog vatre, odnesen je na Mars orbiterom Tianven-1, koji je iznad planete stigao u februaru. Robot veoma podseća na vozila američke svemirske agencije NASA, Spirita i Oportjuniti, iz dvehiljaditih godina.
Težak je oko 240 kg, a napajaju ga sklopivi solarni paneli. Visok jarbol nosi kamere za slikanje i pomoć u navigaciji; pet dodatnih instrumenata pomoći će u proceni mineralogije lokalnih stena i potrazi za bilo kakvim vodenim ledom pod zemljom.
NASA je, pored velikog uspeha na Marsu, poslala i dve misije ka asteoridima u oktobru i novembru (Lucy i DART), dok Juno sonda i dalje vrši uspešno istraživanje Jupitera, a Parker sonda obara rekorde hrleći neverovatnim brzinama kroz Sunčevu koronu.
Sonda je napravila izuzetno blizak susret sa Suncem 21. novembra 2021. Kada je bila samo 5,3 miliona milja udaljena od površine naše zvezde, kretala se brzinom od 585.254 km/h, što je čini najbržim veštačkim objektom ikada stvorenim.
Pored toga, Parker solarna sonda je takođe oborila rekord za najbliži satelit koji je preživeo bliski prolaz kraj Sunca. Parker će nastaviti da orbitira i sve više se približava Suncu, a na kraju će doći na 4,3 miliona milja od površine, pri brzinama većim od 650 km/h. Sa svakim prolazom, sonda prikuplja vredne podatke o našoj zvezdi i prenosi informacije nazad na Zemlju, da bi ih naučnici detaljnije protumačili.
Informacije o solarnom vetru i količini čestica u ovoj oblasti su dva glavna skupa podataka koje sonda prikuplja. 2025. će napraviti najbliži prolazak pored Sunca na daljini od 6.9 miliona kilometara. Tada će joj brzina biti neverovatnih 690.000 km/h. Čak i tolika brzina predstavlja samo 0.064% brzine svetlosti.
Kao vrhunac godine imali smo lansiranje James Webb teleskopa, koje ste mogli da propratite na našem portalu. Teleskop vredan deset milijardi dolara, poleteo je u svemir raketom Ariane 5.
Biće potrebno mesec dana da stigne do odredišta, L2 tačke (Langranžove tačke gde je gravitacija Zemlje i Sunca u “savršenom balansu”), a još pet meseci pre nego što bude spreman da počne sa skeniranjem kosmosa.
James Webb će uglavnom promatrati svemir u infracrvenom spektru, što će mu omogućiti da prodre kroz oblake plina i prašine gde se rađaju zvezde. “To će nam dati bolje razumevanje našeg univerzuma i našeg mesta u njemu: ko smo, šta smo, večna potraga”, rekao je administrator Nase, Bil Nelson, ranije ove sedmice.
Ali, upozorio je: “Kada želite veliku nagradu, obično morate da preuzmete veliki rizik”. Namenjen kao naslednik zastarelog svemirskog teleskopa Habl, dugo odgađani Džejms Veb nazvan je po Nasinom administratoru iz perioda 1960. godina.
NASA je u partnerstvu sa evropskim i kanadskim svemirskim agencijama izgradila i lansirala novi teleskop od sedam tona, a hiljade ljudi iz 29 zemalja radilo je na njemu od 1990. godina.
S obzirom na to da je lansiranje palo na katolički Božić, kao I na globalni porast slučajeva COVID-19, bilo je manje gledalaca na lansirnom mestu u Francuskoj Gvajani nego što se očekivalo.
Širom sveta, astronomi I ljubitelji astronomije su nestrpljivo čekali da vide kako Veb konačno leti. Poletanje je prošlo savršeno, i ako budemo imali sreće, Veb će nas upoznavati sa nekim neverovatnim otkrićima u toku narednih desetak godina, a verovatno i duže.
Događaji koje iščekujemo u 2022.
Naš prirodni satelit je ponovo u fokusu, i prva ozbiljna misija sa ljudskom posadom se planira do sredine ove decenije.
Artemis misija, nazvana slučajno ili namerno po sestri Apolona (Apollo), imaće za cilj povratak čovečanstva na Mesec, ali ovog puta za duži ostanak tamo. Ogromna Nasina raketa SLS je završena, a u 2022. se očekuje njen prvi test.
Negde u prvom kvartalu naredne godine, Artemis-1 bi trebalo da zagrmi sa Kejp Kanarevala ka Mesec, a misija će biti bez posade, kako bi se proverili svi neophodni propulzivni, sigurnosni i aktivni sistemi u toku leta.
Misija bi trebalo da isproba svemirsku letelicu Orion za put do Meseca i nazad. Trajaće 25 dana sa jednom orbitom oko Meseca, oko kojeg će izvesti gravitacioni manevar povratka na Zemlju.
Spejseks, Blu Oridžin i nekoliko drugih kompanija su nedavno dobile Nasine ugovore za razvoj koncepata sletanja na Mesec za buduće Artemis misije. Tako će rivali poput Spejseksa i Blu Oridžina morati da rade zajedno.
Kao deo Nasinog programa Artemis, agencija je ukupno dodelila ugovore od 146 miliona dolara za pet kompanija. Ugovori uključuju 9,4 miliona dolara za Spejseks, 25,6 miliona za Blu Oridžin, 40,8 miliona za Dajnetiks, 35,2 miliona za Lokhid Martin i 34,8 miliona za Northrop Gruman.
Preduzeća Cook, Chevalier i Blue Ridge Nebulous Star Lines su jedine kompanije koje su podnele predloge i nisu dobile ugovore. Prema Nasi, cilj ugovora je da se razviju uređaji za sletanje na Mesec, koncepti dizajna, uključujući sprovođenje testova komponenti i njihovu analizu za sisteme performansi i bezbednosti.
Oni će se razvijati u narednih 15 meseci sa procenama njihovih performansi, dizajna, konstrukcije, standardne medicinske sposobnosti, zdravstvenih uslova posade kao i opšte bezbednosti.
Prema Nasi, uspostavljanje dugoročnog prisustva ljudi na Mesecu korišćenjem lunarnih lendera je glavni cilj misije Artemis. Ovo će postaviti osnovu da čovečanstvo nauči više o Mesecu, te kako da živimo i radimo van planete u dubokom svemiru. Svakako, biće korisna i za buduće misije koje će putovati dublje u naš solarni sistem.
Treba napomenuti i da su ovi ugovori odvojeni od ugovora o sistemu za sletanje ljudi, koji je dodeljen Spejseksu ranije ove godine. Upravo onaj koji je Blu Oridžin osporio ranije tokom ove godine sa državnim nadzorom, i kasnije u tužbi protiv Nase.
Taj proces još uvek traje, tako da je očigledno pitanje zašto bi NASA uopšte ušla u posao sa kompanijom koja je tuži.
Neki bi mogli da pomisle da je ugovor sa Blu Oridžinom nešto više od utešne nagrade, nakon što su izgubili na ogromnom HLS ugovoru od 2,9 milijardi dolara, koji je dodeljen Spejseksu.
Kada prva dva segmenta Nasine Gateway stanice krenu na Mesec tokom 2024. Godine, u svemir će ih odneti raketa Falcon Heavy. Sporazum od 331,8 miliona dolara, koji je agencija objavila, drugi je ugovor o lansiranju koji je NASA dodelila Spejseksu za nekoliko nedelja.
Jednom kada se bezbedno nađe u mesečevoj orbiti, Gateway će služiti kao usputna stanica za astronaute i opremu koja ide ka Mesecu u okviru Nasinog programa Artemis.
Par modula koji će Spejseks prebaciti u svemir su energetski i pogonski element (PPE) i ispostava za stanovanje i logistiku (HALO), koje dve odvojene kompanije prave za Nasu za 375 miliona, odnosno 187 miliona dolara. Prvi će stanici pružiti snagu i omogućiti joj da se kreće ka različitim mesečevim orbitama, dok će drugi astronautima dati mesto za boravak na putu ka Mesecu.
Misija će započeti iz svemirskog centra Kenedi, najranije u maju 2024. godine. Pre Artemisa, NASA je dodeljivala ugovore privatnim kompanijama kako bi ubrzala vremenski okvir projekta.
U januaru se, međutim, pokazalo da je agencija tiho pomerila vremenski okvir za dodelu dva ugovora o pristajanju, od kraja februara do kraja aprila, što dovodi u sumnju hoće li NASA uspeti da ispuni svoj ambiciozni cilj za Artemis do 2024. godine.
Spejseks bi trebalo da testira orbitalni let prve rakete namenjene za let ljudi do Marsa, Staršip Hevi, takođe u prvom kvartalu godine. Ono što je interesantno je da je raketa maltene već u potpunosti operativna, a koče je regulative i administracija, pa se iskreno nadamo da će to biti ubrzo rešeno.
Naime, za sada je Federal Communications Commission (FCC) dala licencu Spejseksu za sprovođenje eksperimentalne orbitalne demonstracije i testa povratka svoje rakete Staršip u prvom kvartalu 2022.
FCC aplikacija pokazuje da bi se orbitalno lansiranje moglo održati u bilo koje vreme između 20. decembra 2021. i 1. marta 2022, sa Spejseksovog postrojenja za testiranje u Boka Čiki u Teksasu.
Međutim, kompanija koju predvodi Mask i dalje treba da sačeka da Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) završi procenu životne sredine pre nego što Staršip može da napusti Zemlju.
FAA je u novembru objavila da će završiti pregled 31. decembra, što znači da Spejseks ima sva regulatorna odobrenja potrebna za slanje svoje ogromne rakete u svemir.
Vest, međutim, možda neće biti iznenađenje za Maska, koji je stalno govorio da je lansiranje moguće do januara 2022. Prošlog meseca, milijarder je rekao da će prvi let Staršipa u orbitu doći u prva tri meseca 2022. godine, a 17. novembra je ovo suzio na januar.
Govoreći tokom onlajn sastanka koji su održale Nacionalne akademije američke vlade, Mask je rekao da će se prvo orbitalno lansiranje Staršipa – koga je nazvao very profound vehicle koje ostvaruje veoma brz napredak – nadamo se dogoditi u januaru, ili možda u februaru 2022, i moglo bi da bude praćeno sa 12 ili više lansiranja tokom ostatka sledeće godine.
„Blizu smo našeg početnog lansiranja u orbitu“, rekao je on. „Prvi orbitalni let se nadamo da ćemo obaviti u januaru.”
Da bi usavršio rakete, Spejseks planira da sprovede nekoliko probnih lansiranja u narednih nekoliko godina, od kojih će za sva biti potrebna dozvola ili dozvole od FAA. Iako se činilo da Mask poštuje vremensku liniju FAA, milijarder nije uvek bio zadovoljan agencijom.
U januaru je osudio FAA na Tviteru zbog njenih pravila u vezi sa lansiranjem u svemir, koja su izazvala odlaganje Spejseksa u lansiranju svoje test rakete sa serijskim brojem 9 (SN9).
Što se robotskih misija tiče, Nasin program New Frontiers će sve više uzimati maha u narednom periodu. Te misije će se baviti specifičnim ciljevima istraživanja Sunčevog sistema, koje je planetarna naučna zajednica identifikovala kao glavne prioritete.
Strategija je istraživanje Sunčevog sistema pomoću misija svemirskih letelica srednje klase, u cilju naprednih naučnih misija koje doprinose našem razumevanju Sunčevog sistema.
Iako je bilo planove za započinjanje ciklusa 2022. godine, kašnjenja su uzrokovana drugim misijama koje su u toku, i izazovima povezanim sa pojavom COVID-a. Pomenute misije, a koje spadaju u ovaj program, su Lucy, kao i Test dvostrukog preusmeravanja asteroida (Double Asteroid Redirection Test – DART), ali tu je i Psyche misija koja će posetiti istoimeni asteroid, kao i Europa Clipper misija koja bi trebalo da “raskrinka” misterije najvećeg ledenog meseca Juptera – Evrope.
Nadamo se i povratku Roskosmosa, koji planira sa ESA-om misiju Exo Mars, koja je takođe pomerena na 2022.
To boldly conclude...
Kao što je već pomenuto, predstoji nam krajnje uzbudljiv period u astronautici i istraživanju svemira. Ko zna kakva nas otкrića čekaju već u sledećoj godini.
Negde sam pročitao: „If you can dream it, you can do it“. Živimo u takvom vremenu, gde snovi postaju stvarnost.
Zato sanjajte i uživajte u uzbudljivom svetu. Istražujte i budite radoznali. Ekipa Kosmodroma i moja malenkost vam želi Srećnu novu godinu i predstojeće praznike!