Prvi dan proleća 2022.
Možda nam se čini da je oko nas trenutno sve sivo, ali jedna stvar je sigurna – planeta se i dalje kreće, godišnja doba se i dalje menjaju, a mnogima omiljeno stiže već danas.
Možda nam se čini da je oko nas trenutno sve sivo, ali jedna stvar je sigurna – planeta se i dalje kreće, godišnja doba se i dalje menjaju, a mnogima omiljeno stiže već danas.
Ovo su prva dva nacionalna parka koja će biti proglašena u Srbiji nakon 40 godina, a taj status su zaslužili zbog velikog prirodnog bogatstva na svojim teritorijama
U vreme kada se mislilo da u pećinama nema života, Lukin posao je bio da osvetljava Postojnsku jamu. On je učinio mnogo više od toga
Biblioteka nasleđa biodiverziteta sebe sa punim pravom naziva najvećom otvorenom svetskom digitalnom arhivom raznolikosti biljnog i životinjskog sveta
Šumski požari haraju planetom u, čini nam se, rekordnim razmerama. Međutim, prisetimo se da je godina počela u još ekstremnijem kontrastu klimatskih eskalacija
Odavno znamo da priroda ima mnogo benefita po čoveka. Sada znamo i da su dva sata nedeljno u prirodnom okruženju dovoljna za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života
Ove godine, leto nam stiže 21. juna, u 17 sati i 54 minuta. Letnja dugodnevnica donosi najduži dan u godini. Šta je letnji solsticij, šta je značio starim kulturama sveta, a kako su ga proslavljali Stari Sloveni?
Mada je živeo i obrazovao se u osvit moderne nauke, Ričard Oven, tvorac reči „dinosaurus“, do kraja života je verovao da je sve vrste kreirao jedan tvorac – bog, i nije blagonaklono gledao na slavu mladog autora “Porekla vrsta”
Na današnji dan rođen je Josif Pančić, otac srpske botanike i srpskog planinarstva, čije ime nose endemična vrsta balkanskog četinara, Pančićeva omorika, i najviši vrh planine Kopaonik, Pančićev vrh
Dočekali smo još jedno proleće. Mnogima omiljeno godišnje doba stiže 20. marta, približno u 22:58 časova, na dan prolećne ravnodnevnice ili ekvinocija. Kako se astronomski definiše proleće, kako su ga proslavljali stari Sloveni, i koji smo crtani film o proleću najviše voleli kao deca?
Klimatske promene će otopiti najmanje jednu trećinu himalajskih ledenih resursa. Čak i ako usporimo globalno zagrevanje, i dalje će do 2100. nestati 36% glečera. Ako pak ne preduzmemo ništa, procena skače na zastrašujuće dve trećine.
Nikoga, a naročito ljubitelje prirode, ne iznenađuje činjenica da boravak u prostoru koji je bogat zelenilom opušta i popravlja raspoloženje. Nauka se u potpunosti slaže
Kao direktna posledica čovekove aktivnosti – seče šuma, eksploatacije rudnih nalazišta, zagađenja vodnih resursa i manipulisanja rečnim tokovima, klimatskih promena i krivolova, i tokom prethodne godine istrebljeno je nekoliko životinjskih vrsta
U Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici
Pogledajte kratak video, koji kroz inicijativu Priroda govori svojim impresivnim vizualima i moćnom porukom komunicira probleme u kojima se čovek, svojom zaslugom, obreo na planeti