Nestajanje Himalaja: Klimatske promene će do 2100. zbrisati trećinu leda sa krova sveta

Klimatske promene će otopiti najmanje jednu trećinu himalajskih ledenih zaliha. Čak i ako usporimo globalno zagrevanje, do 2100. će svakako nestati 36% glečera. Ako pak ne preduzmemo ništa, procena skače na zastrašujuće dve trećine.

Foto: Sebastian Pena Lambarri, Unsplash

Piše: Nevena Grubač

U centralnoj Aziji, u blizini avganistansko-pakistanske granice, iz pravca severoistoka ka jugozapadu opružila se 800 kilometara duga planinska sila. Ime joj je Hindu Kuš. Prosuta po alpskim prostranstvima Evroazije, deluje kao da se oduvek naslanja na zapadni deo gorostasnih Himalaja – ili bar poslednjih 160 miliona godina, na koliko joj je datirana geološka prošlost.

Krunisana Tirik Mirom na vrtoglavih 7.708 metara nadmorske visine, izgleda neranjivo. Večno. I možda bi i bila, da u njenu sudbinu nije prste umešao čovek.

Hindu Kuš-Himalajski planinski region (HKH), do 2100. godine će ostati bez više od trećine svojih glečera i ledenih vrhova. I to će se desiti u svakom slučaju, šta god da pokušamo ili uspemo da uradimo.

Da je nekom neverovatnom srećom naša realnost film, ovde negde bi nam reditelj dao znak za repliku: „Čestitam. Uspeli smo da ubijemo Himalaje.“

Vest je objavljena u novom izveštaju izdatom od strane Internacionalnog centra za integrisani planinski razvoj (ICIMOD). U pitanju je platforma čiji su članovi vlade osam zemalja koje pripadaju Hindu Kiš Himalajima, i koja se bavi praćenjem osetljivog planinskog ekosistema. Na izveštaju je više od 5 godina radilo nekoliko stotina istraživača, sa dodatnih 125 eksperata koji su radili reviziju studije.

Klimatske promene će otopiti najmanje jednu trećinu HKH ledenih resursa. Čak i ako radikalno promenimo ponašanje čitave populacije, te usporimo i limitiramo globalno zagrevanje na 1.5°C iznad pre-industrijskog nivoa, i dalje će Hindu Kiš i Himalaji ostati bez 36% glečera do 2010. godine. Ako pak ne preduzmemo ništa, procena skače na zastrašujuće dve trećine.

Foto: Simon Matzinger, Unsplash

Hindu Kiš je jedna od najvećih vododelnica Azije. To znači da ovaj planinski masiv predstavlja granicu koja razdvaja dva drenažna područja, i čini da se vode, koje otiču sa njega, slivaju u dva odvojena drenažna područja. Na severnoj strani, glečeri Hindu Kiša hrane najdužu centralno-azijsku reku, Amu Darju, a sa južne, reku Indus. Usput, vodom se sa ovog masiva napaja nebrojeno mnogo manjih reka.

Ova vodena masa omogućava život za 250 miliona ljudi koji naseljavaju HKH oblast. Osim njih, dodatnih 1.65 milijardi se snabdeva vodom koja otiče sa ovih ledenih vrhova u pravcu Indije, Kine, Pakistana i ostalih nacija ovog regiona.

Gubljenje jedne, ili u najgorem scenariju – dve trećine svojih vodnih resursa, može značiti katastrofu za gotovo dve milijarde ljudi.

HKH region je poznat i kao Zemljin treći pol, jer sadrži najveću količinu ledenih zaliha van Arktika i Antarktika. Podizanjem globalne temperature, negde od 1970. godine, HKH je izgubio oko 15% leda. Međutim, kako su oba planinska masiva regiona, i Hindu Kiš i Himalaji, zajedno duga oko 3.500 kilometara, efekat se razlikovao u zavisnosti od lokacije.

Neki delovi su ostali hladni i stabilni, poput onih u Avganistanu i Pakistanu. Međutim, čak ni oni neće uspeti da odole klimatskim promenama, i postaće žrtve čovekove neoprezne industrijske trke.

Studija predviđa da će tokom 2050. i 2060, kao posledica topljenja leda, reke bujati i povećati rizik od velikih poplava. Ipak, pravi udarac će nastupiti u narednoj deceniji, kada vodostaji počnu da opadaju. Proizvodnja struje će opasti, jer hidroelektrane neće imati potrebnu vodenu masu za rad, što će dovesti do krize električne energije.

Najugroženiji će biti poljoprivrednici i stočari, čija egzistencija direktno zavisi od vode za navodnjavanje polja i napajanje stoke. Ukoliko oni ne budu mogli da nastave sa proizvodnjom hrane, nacije koje piju vodu sa HKH glečera će osim žeđi osetiti i glad.

Bez himalajskog leda, problemi će eskalirati od lokalnih, preko regionalnih, ali i do globalnih, ukoliko se uračunaju sukobi oko resursa i neumitne migracije.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami