Luka Čeč: Fenjerdžija koji je osvetlio život u pećini i otac biospeleologije

Luki Čeču nikada nije zaista odato priznanje za otkriće ne samo velelepnih dvorana Postojnske jame, već i za pronalazak prve ikada naučno opisane pećinske životinje

Leptodirus hochenwartii, insekt čije je otkriće značilo da u pećinama ipak postoji živi svet, čime je nastala i biospeleologija. Ilustracija: Jelena Milosavljević
Piše: Nevena Grubač

Sve do početka XIX veka, verovalo se da pećine nisu nastanjene, i da ni jedna životinjska niti biljna vrsta ne može da opstane u njihovom negostoljubivom okruženju lišenom osnovnih resursa za preživljavanje.

Pomisao o postojanju života u mraku podzemlja je bila toliko apsurdna, da niko nije ni pokušavao da je opovrgne.

A onda, kao što je tako neretko običaj u svetu nauke, desila se slučajnost.

Franz Kurz zum Thurn und Goldenstein (1807–1878)

Fenjer u tami Postojnske jame

Postojnska jama, locirana u Sloveniji, nije oduvek bila ono što je danas – spektakularna pećina sa veličanstvenim stalagmitskim i stalaktitskim skulpturama, u čijoj se unutrašnjosti uzdižu čitave planine, žubore reke i otvaraju nesagledive dvorane.

Pa… zapravo, bila je – ali je ljudi nisu bili svesni.

Početkom XIX veka, bilo je istraženo svega stotinak metara njenih gornjih tunela, i koliko god oni sami po sebi bili atraktivni, niko nije sanjao kakva se bogatstva kriju iza skrivenih prolaza koji su bili granica između poznatog i neistraženog.

ROZALIND FRENKLIN: POKRADENA HEROINA DNK ZAVOJNICE

Kada su lokalni radnici vršili pripreme za posetu austrijskog cara Franje I ovoj popularnoj pećini, među njima se nalazio i pomoćnik fenjerdžije, Luka Čeč. U metežu oko postavljanja lampi i organizovanja dekoracija, Luka se udaljio, popeo preko improvizovanog mosta, doskočio na ivicu stene i – nestao.

Nakon puno pokušaja i napora da ga pronađu, njegove kolege su uveliko bile spremne na najgori scenario, kada je Luka izronio iz tame, i uskliknuo: “Ovo je novi svet, ovo je raj!”

Pomoćnik fenjerdžije je otkrio pravu, i do tada neznanu velelepnost Postojnske jame.

Georg Hartwig (1813-1880)

Život u pećini

Inicijativa i nagon ka istraživanju Luke Čeča, koji je u međuvremenu avanzovao do respektabilne pozicije pećinskog turističkog vodiča, nisu se završili time što je otvorio vrata za nova 24 kilometra podzemnih tunela i dvorana u Postojnskoj jami.

Samo 13 godina nakon svog prvog velikog otkrića, duboko u mraku pećine pronašao je jednog njenog neobičnog stanara – insekta dugog manje od santimetra, koji ga je podsetio na mrava.

Buba u dubini zemljine utrobe možda ne zvuči kao šta čudno; međutim, neko poput Luke, ko je proveo neizbrojive sate lutajući pećinskim lavirintima, umeo bi da prepozna koliko je van konteksta i van bilo kakvog smisla jedno živo stvorenje na ovom neživom mestu.

Pećine nisu mesto za životinje. To zna svako ko je provodio vreme u njihovim hladni, mračnim dvoranama.

GALILEO I INKVIZICIJA

Uprkos odsustvu formalnog obrazovanja, Luka Čeč je osetio značaj ovog insekta. Uspeo je da sačuva njegovo telo, i prvom prilikom ga dao lokalnom grofu, gospodinu Francu Jozefu Hohenvortu, koji je pripremao u to vreme prvi štampani vodič za Postojnsku jamu.

Grof Hohenvort je bio prirodnjak koji se naročito zanimao za pećine. Posedovao je bogatu kolekciju fosila i stalagmita iz Postojnske jame. Rado se prihvatio insekta, ali nije imao sreće sa identifikacijom.

Ne uspevši da je prepozna, Hohenvort je primerak prosledio dalje, i dao ga čuvenom entomologu, Ferdinandu Šmitu.

Nakon kraćeg izučavanja, ovaj stručnjak za insekte nije imao problema da zaključi ne samo da je u pitanju pećinska životinja, kompletno adaptirana na uslove života u jami, već da je u pitanju otkriće koje će sobom doneti sasvim novu nauku.

U pećinama ima života!

Ivan Ivankovic, Wikimedia Commons

Plemić ili fenjerdžija?

U čast grofa koji je bubu “otkrio”, Šmit je vrstu nazvao Leptodirus hochenwartii, dodavši latinsku verziju prezimena grofa Hohenvorta u samo ime vrste.

Dodao je i slovenačko ime – Drobnovratnik, koje bismo mogli prevesti kao tankovratić (leptos – tanak; deiros – vrat). Šmit je, osim vrste, klasifikovao je i sasvim novi rod, Leptodirus.

Šmit je novu vrstu opisao u naučnom radu “Beitrag zuKrain’s Fauna” iz 1832. godine. Ovim radom, po prvi put je zvanično i naučno opisana jedna pećinska životinja. Može se reći da je te godine čovečanstvo postalo svesno sasvim novog univerzuma prepunog života i diverziteta.

Doneli su nam ga pred oči jedan pomoćnik fenjerdžije, koji je prepoznao naučni značaj nečega neobičnog, i jedan insekt od 7 milimetara.

Ipak, u svom čuvenom naučnom radu, Šmit kaže da su “ekstremna sreća i pažljiva obzervacija dovele poznatog, plemićkog grofa Franca Hohenvorta, koji je član mnogih učenih društava, zaslužan za prirodnjačku nauku i naročiti prijatelj entomologije, do otkrića nove vrste iz reda Coleoptera. […] Grof ju je otkrio u Postojnskoj jami, u septembru prošle godine, i dao ju je meni…

RAT STRUJA: TESLA I EDISON

Očigledno je da istorija neguje naviku da zasluge stavlja u ruke onih čije su ruke već pune. Pomoćnik fenjerdžije, koji je avanzovao u pećinskog vodiča, svakako nije bio član dovoljno učenih društava niti dovoljno plemićkog porekla da bi dobio zasluge za svoja otkrića.

Grofovo ime, status i poreklo bili su naprosto suviše zgodni i suviše adekvatni za ovu istorijsku priliku, koju naučnici tog doba – ne tako dalekog kao što se čini – nikako nisu želeli da nagarave plamenom fenjera.

Šmitov rad niti na jednom, jedinom mestu ne pominje ime Luke Čeča. U istoriju nauke su se upisali oni koji su joj lepše stajali. Ova nepravda je nastavila da se dešava kroz epohe koje su dolazile, i u naučnoj literaturi se može sresti čak i danas.

Ono što razvoju događaja daje dodatnu neverovatnu komponentu je činjenica da je kurator Prirodnjačkog muzeja u Trstu, Henrih Frejer, ukazao na ovu grešku i naveo Lukino ime još davne 1855. godine.

Dakle, nije da nije bilo prilike niti informacija – jedino čega nije bilo je volja.

JOSE HUMBERTO MATIAS DE PAULA, Wikimedia Commons

Rođenje nove nauke

Šmit je nastavio svoj rad na izučavanju pećinskog života, i tokom godina koje su dolazile pronašao veliki broj životinjskih vrsta koje su, do tada nepoznate i nevidljive, sada bile predmet ogromnog naučnog interesovanja.

Ipak, često bi ignorisao vrste koje ga nisu zanimale, i fokusirao se gotovo isključivo na insekte.

Prvi primerak tankovratića, kojeg je Luka 1831. godine pronašao i doneo grofu Hohenvortu, bio je oštećen: Luka nije bio naučnik i nije imao adekvatnu opremu za prezervaciju životinje. Šmit je obećao izdašnu nagradu svakom ko bi mu doneo novi, očuvan primerak.

Međutim, Lukina smrt 1836. godine ga je sprečila da se ponovo otisne u svoje istraživačke avanture, a Šmitu je trebalo čitavih 16 godina da dođe do novog primerka.

ŽIVOTINJSKE VRSTE ISTREBLJENE U 2018. GODINI

Tankovratić spada u troglobionte – životinje koje stalno naseljavaju pećine. Potpuno je adaptirana na podzemne uslove života u mraku, i nesposobna da preživi napolju.

Kao posledicu svoje adaptacije, ovaj insekt ima izdužene noge i antene, ali nema krila, pigment niti oči.

Njegovim otkrićem, rođena je sasvim nova nauka. Nazvana je biospeleologija, i izučava podzemna, pećinska staništa, organizme koji žive u njima i njihove međusobne odnose.

Biospeleologija je označila početak ere u kojoj će se za životom tragati ne samo iznad, već i ispod zemlje, duboko u pećinama čije je jedino Sunce bilo sjaj fenjera čoveka čije su korake tako dobro znale.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *