“Plava tačka” u novom ruhu: 30 godina od nastanka kultne fotografije planete Zemlje

fb-share-icon0
Tweet

Kultna fotografija, i možda i najdirljiviji portret planete Zemlje, rečima Karla Segana nazvana “Bleda, plava tačka”, danas puni 30 godina.

Nova, obrađena verzija "Blede, plave tačke" Foto: NASA/JPL-Caltech

Kultna fotografija, i možda i najdirljiviji portret planete Zemlje, rečima Karla Segana nazvana “Bleda, plava tačka”, danas puni 30 godina.

U čast ovog jubileja, NASA je čuvenu fotografiju obukla u novo ruho: moderni softveri za procesiranje slika su joj dodelili izgled koji je više u skladu sa duhom vremena, poštujući istovremeno autentičnost originala, koji nebrojenim ljudima i dalje predstavlja snažnu emotivnu komponentu u odnosu prema kosmosu čiji smo deo. Generacije ljudi su odrasle sa ovom fotografijom u srcu.

Kao i na staroj, i nova fotografija prikazuje bespuće svemira, i u njemu jednu, jedinu vidljivu tačku – našu planetu – kako se kupa u snopu svetlosti rasejanom kroz optiku kamere.

VOJADŽER: NAJUDALJENIJI KOSMIČKI PUTNIK

Ogroman doprinos koji je Karl Segan dao istraživanju Sunčevog sistema, krunisan je privilegijom da bude kreator prve fizičke poruke odaslane u svemir ka civilizacijama koje bi je nekada mogle naći i preslušati.

Originalna fotografija iz 1990. godine Foto: NASA/JPL-Caltech

Sa udaljenosti od 6,4 milijarde kilometara, uslikao ju je Vojadžer 1, 14. februara 1990, svega nekoliko minuta pre nego što su kamere na letelici zbog uštede energije planirano ugašene u kontrolnom centru na Zemlji.

Karl Segan, koji je radio na projektu Vojadžer, došao je na ideju da se kamera letelice usmeri unazad, ne bi li iskoristila poslednju šansu da snimi ne samo Zemlju, već i ostale planete.

Ovom prilikom napravljeno je 60 fotografija, čijim je kombinovanjem nastalo ono što danas nazivamo prvim i jedinim “Porodičnim portretom” Sunčevog sistema. Najpoznatija među njima, “Bleda, plava tačka”, dobila je ime po istoimenoj Seganovoj knjizi iz 1994.

KARL SEGAN: LIČNO PUTOVANJE

U prvom tekstu iz serijala Naučni ratovi, saznajemo da tvorac kultnog serijala Kosmos, Karl Segan, zapravo nije dobio priznanje naučnog autoriteta iako je naučio svet da razume jezik nauke

Ukoliko niste uspeli da pronađete malu tačku u beskraju, evo pomoći Foto: NASA/JPL-Caltech

Fotografija pred nama možda ne bi doživela toliku popularnost niti privukla toliku pažnju javnosti i uspela da je zadrži čitave tri decenije, da je svojim poetičnim rečima nije opisao Karl Segan, i nadenuo joj ime “Plava tačka u beskraju”.

Sa ovog udaljenog  mesta posmatranja, Zemlja možda izgleda beznačajna. Ali za nas je drugačije. Pogledajte ponovo tu tačku. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj... svi koje volite, svi koje poznajete, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikad postojalo - živelo je tu. Skup svih naših radosti i patnji, hiljade samouverenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i svaki skupljač, svaki heroj i svaki plašljivac, svaki stvaralac i razarač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki mladi zaljubljeni par, svaka majka i svaki otac, dete puno nade, pronalazač i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvezda, svaki "vrhunski vođa", svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste — svi smo živeli tamo: na čestici prašine zaklonjenoj zrakom Sunca.  
Karl Segan
Naučnik, popularizator nauke, pisac i pesnik
fb-share-icon0
Tweet


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *