Saturn gubi prstenove velikom brzinom

Po mnogima najlepša i najprepoznatljivija planeta Sunčevog sistema, Saturn, gubi svoje prstenove, javili su naučnici. Imamo još samo oko 100 miliona godina da uživamo u lepotama ovog gasnog džina

Video: NASA

Pre nekoliko dana svet se udružio u neverici: po mnogima najlepša i najprepoznatljivija planeta Sunčevog sistema, Saturn, gubi svoje prstenove, javili su naučnici. Situacija je urgentna – imamo još samo oko 100 miliona godina da uživamo u lepotama ovog gasnog džina.

Istraživanje koje je rezultovalo ovim zaključkom je zasnovano na podacima koje je Nasa prikupila sa sondi Vojadžer 1 i 2. Čestice koje čine Saturnove prstenove bivaju povučene ka planeti gravitacijom, te na nju padaju u vidu kiše ledenih čestica. Okidač ove pojave je Saturnovo magnetno polje.

U Nasi procenjuju da kiša prstenova pada u količini koja bi mogla da napuni čitav olimpijski bazen u roku od pola sata. Ovim tempom, prstenovi će nestati u roku od 300 miliona godina. Međutim, kada se na ovo doda i rezultat analize koju je sprovela letelica Kasini, a koja je detektovala čestice prstenova koje padaju na ekvator planete, ostaje da ovaj gasni džin ima još oko 100 miliona godina da se pohvali svojim čuvenim nakitom.

Sto miliona godina svakako ne deluje kao naročito brz period, pogotovu kada se uporedi sa četiri milijarde godina dugim životom Saturna; međutim, u astronomskim razmerama ovo je zaista malo vremena.

Naučnici su se dugo pitali da li se šesta planeta Sunčevog sistema formirala zajedno sa svojim prstenovima, ili ih je dobila kasnije tokom svog života. U poslednje vreme, favorizuje se druga opcija, jer je starost prstenova procenjena tek na oko 100 miliona godina.

U Nasi smatraju da smo zapravo veoma srećni što smo posvedočili ovoj atraktivnoj pojavi, jer se nameće zaključak da su prstenovi Saturna, koji se nalazi negde u sredini svog procenjenog životnog doba, samo njegov privremeni ukras. U tom smislu, sasvim je moguće da smo propustili sličnu pojavu i na drugim gasnim džinovima Sunčevog sistema, kao što su Jupiter, Uran i Neptun, koji danas imaju tek izuzetno tanke prstenove, koji se jedva tako mogu nazvati, i koji se gotovo ne vide u vidljivom delu elektromagnetnog spektra.

Foto: Kasini misija, NASA/JPL-Caltech

Saturn je šesta planeta po udaljenosti od Sunca, i druga najveća u Sunčevom sistemu. Jedna je od četiri gasna džina, što znači da nema čvrstu površinu poput Zemlje. Ipak, naučnici misle da bi mogao imati čvrsto jezgro.

Sastoji se uglavnom od vodonika i helijuma, a obgrljen je prelepim sistemom koji čine sedam glavnih prstenova. Prstenovi se sastoje uglavnom od čestica leda, prašine i kamena, i u veličini variraju od sitnih čestica, do komada od po nekoliko metara u promeru.

Saturn je toliko veliki, da bi u njegov prečnik stalo devet planeta Zemalja poređanih jedna do druge. Orbitira oko Sunca na razdaljini od oko 1.4 milijarde kilometara. Dan na Saturnu traje oko 11 sati, a potrebno mu je oko 29 zemaljskih godina da jednom obiđe oko Sunca.

Ova planeta ima 53 prirodna satelita čije smo postojanje potvrdili, a još devet čeka na svoj zvanični status meseca.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami