Uzlet Zmaja: SpaceX i Dragon kao vodeća sila u novoj svemirskoj trci
Na početku 21. veka, borbu za dominantnu svemirsku silu ne vode države, već privatne kompanije. A evo ko pobeđuje.
Piše: Marko Veljković
Očigledno je da živimo u veku u kome će privatne kompanije preuzeti “svemirski posao” u svoje ruke. Od Blu Oridžina (Blue Origin) do Virdžin Galaktika (Virgin Galactic), privatne kompanije sve češće najavljuju svoje najnovije verzije svemirskih brodova sa posadom.
Krajnji cilj je da svemir postane dostupniji – kako civilnom stanovništvu, tako i privatnim kompanijama koje u tome vide svoj interes: svemirski turizam, rudarenje asteroida, iskorišćavanje mesečevih resursa…
Međutim, izgleda da niko u svojim namerama, ali i ostvarenjima, nije otišao toliko daleko kao kompanija Spejseks (SpaceX), čiji je vlasnik i osnivač svima poznati Ilon Mask.
Spejseks je požnjeo ogromne uspehe sa raketama Falkon serije (Falcon 9 i Falcon Heavy), koje se mogu ponovo koristiti nakon uspešnog vertikalnog sletanja iz orbite na čvrsto tlo, ili platformu na vodi.
Upoznajte Zmaja
U duhu entuzijazma karakterističnog za ovu kompaniju, inženjeri iz Spejseksa su se pre 10 godina prihvatili naizgled nemogućeg zadatka – pravljenja modernog svemirskog broda, kapsule za 21. vek. I u tome su uspeli.
Dali su mu maštovito ime Dragon, odnosno Zmaj, i do sada je dogurao i do druge verzije predstavljene 2014. godine. Prva verzija je bila namenjena za slanje korisnog tereta u orbitu, čime je ovo postala prva privatna letelica koja je pristala uz ISS (International Space Station – Međunarodna Svemirska Stanica). Druga verzija je prevashodno dizajnirana za prevoz putnika – astronauta.
ŽIVOT NA MEĐUNARODNOJ SVEMIRSKOJ STANICI
NASA je svoju flotu svemirskih šatlova raspustila 2011. godine, i od tada se za prevoz astronauta koriste isključivo ruski Sojuzi. NASA godišnje plaća oko 86 miliona dolara Roskosmosu, ruskoj svemirskoj agenciji, za jedno mesto na Sojuz do ISS-a.
Vremešni, mada i dalje pouzdani Sojuzi, sve manje mogu da se takmiče sa tehnološkim napretkom koji ima za cilj da odvede ljude dalje od niske svemirske orbite u kojoj se nalazi ISS, i sa nadolazećom komercijalizacijom svemira.
Iako Rusi najavljuju svoje verzije višekratnih raketa, teško da mogu da sustignu Spejseks, koji već krupnim koracima grabi ka nebesima. Spejseks je nedavno predstavio i svoj prototip BFG rakete (Big Falcon Rocket), koji bi trebalo ljude da odvede do Marsa, ali i dalje, širom Sunčevog sistema. Sa takvim stvarima je očigledno teško držati korak.
Što se tiče našeg Zmaja, iako predstavljen pre 5 godina, on još uvek nije leteo sa astronautima. Temeljno se vrše ispitivanja i testiranja propulzivnih, mehaničkih, elektronskih i sigurnosnih sistema i na zemlji i u vazduhu, kako bi se taj cilj što pre ostvario.
SVEMIRSKI TELESKOP DŽEJMS VEB: TELESKOP KOJI JEDE ASTRONOMIJU
U martu ove godine, Zmaj je opremljen velikim brojem senzora i sistemom za održavanje života, i poslat do ISS-a, sa kojom se uspešno spojio, postavši pritom prva američka bespilotna letelica koja se autonomno spojila sa svemirskom stanicom (obično neko od astronauta iz stanice daljinski upravlja brodom prilikom spajanja).
Misija je nazvana DEMO-1, jer je stručnjacima iz Nase i Spejseksa trebalo da pokaže koliko je Zmaj zapravo spreman za svoj prvi let sa posadom. Misija se pokazala veoma uspešnom. Astronauti iz stanice su tom prilikom otvorili ulaz ka brodu, i ušli u njega. Simbolično, na brodu su bili lutka astronauta (tzv. Starman) i plišana planeta Zemlja.
Konfiguracija broda
Zmaj je veoma prostran svemirski brod, iako na prvi pogled možda ne izgleda tako. Sposoban je da preveze čak sedam astronauta do Zemljine orbite, ali i dalje. Visine je 8,1 metar, i prečnika 4 metra. Sastoji se od kapsule za posadu, i dela za prtljag.
Deo kabine koji je pod pritiskom je zapremine 9,3 m3 i može da prevozi i astronaute i osetljiv teret – poput hrane i eksperimenata. Prtljažni deo, koji nije pod pritiskom i može da prenese manje osetljiv teret, zapremine je 37 m3.
On je po potrebi obložen i solarnim panelima, kako bi obezbedio električnu energiju sistemima letelice. Prilikom povratka na Zemlju, prtljažnik se pre ulaska Zmaja u atmosferu odvaja od glavne letelice.
KINESKI SAN O SVEMIRU
Ako pogledamo ka osnovi kapsule, uočićemo 18 Draco potisnika, koji omogućavaju upravljanje brodom u svemiru, a koji su snage 40N. Osim njih, tu su i četiri velika Super Draco potisnika, snage neverovatnih 71 kN, koji obezbeđuju prizemljenje Zmaja na čvrsto tlo bilo gde u svetu.
Takođe se mogu aktivirati i prilikom oštećenja rakete nosača, kada mogu biti ključni u spasavanju astronauta, ali o tome ćemo nešto kasnije. Treba reći još da je “Zmaj” opremljen i padobranima koji mu obezbeđuju aerokočenje prilikom prizemljenja, nešto slično kao brodovi nekadašnjeg Apollo programa. U misiji DEMO-1, Zmaj se u povratku kući spustio na vodu, u okean.
Kada se očekuje DEMO-2?
Sa velikim uspehom DEMO-1 misije, očekivano je bilo da ubrzo usledi i DEMO-2, koja bi trebalo da bude prvi Zmajev let sa ljudskom posadom. Kao i kod svih uspešnih priča, uvek postoje neuspesi iz kojih se mnogo da naučiti. Tako je i 20. aprila, ubrzo nakon DEMO-1 misije, kapsula Zmaja bila uništena na samoj lansirnoj rampi, tokom rutinskog statičkog testiranja Super Draco motora.
Kako se ispostavilo, uzrok kvara je bio pokvareni ventil, koji je ispuštao pogonsko gorivo u cevi u kojima je helijum pod visokim pritiskom. Na sreću, tokom incidenta niko nije povređen.
NASA PREDSTAVILA NOVU GENERACIJU SVEMIRSKIH ODELA ZA BORAVAK NA MESECU I MARSU
Ipak, ovakvi slučajevi nam pokazuju koliko je dostizanje svemira i dalje opasan posao, a kako se novi motori, pogonska goriva i bilo koja nova rešenja moraju intenzivno testirati pre samog poletanja, kako bi konačni let sa ljudima bio što bezbedniji.
Čak i tada, moguća su neočekivana neprijatna iznenađenja, jer mnoge stvari mogu poći naopako prilikom samog lansiranja. Upravo zbog toga, Spejseks priprema in-flight test Zmaja, gde bi se na određenoj visini simulirao kvar rakete nosača, a Zmaj bi se automatski odvojio, aktiviravši svoje Super Draco potisnike na bezbednu daljinu, i spustio na Zemlju. Pre toga, ipak, mora se ponoviti test na Zemlji.
Tako je i kobni test iz aprila ponovljen 13. novembra ove godine, i sve je prošlo kako treba. Sada ostaje još in-flight test koji je ključan, a nakon toga, sa nestrpljenjem očekujemo lansiranje sa ljudskom posadom, koje će se verovatno desiti već početkom iduće godine.
Nova svemirska trka
Osnivač i vlasnik Spejseksa, Ilon Mask, je jednom prilikom izjavio da se tehnološki napredak ne dešava sam od sebe, već da kritična masa vrednih naučnika, inženjera i tehničara mora da radi ka zajedničkom cilju, kako bi tehnologija išla napred. Primer koji se nameće je sama istorija astronautike.
Nakon sletanja na Mesec, deluje kao da su misije sa ljudskom posadom išle progresivno unazad. Osim rutinskih letova do ISS-a i niske Zemljine orbite, deluje da se decenijama po pitanju ljudskih letova u svemir ništa revolucionarno nije dešavalo.
Ali sada, na početku 21. veka, izgleda kao da imamo novu svemirsku trku, ali ovog puta između privatnih kompanija koje žele da se domognu svemira. Nagrada je neizmerno velika, ali ni cena učešća u trci nije nimalo mala. Kod nečega ovako epohalnog, neuspesi su neizbežni.
ILON MASK PREDSTAVIO NOVI STARSHIP, LETELICU KOJA ĆE LJUDE NOSITI ŠIROM SUNČEVOG SISTEMA
U međuvremenu, dok čekamo zahuktavanje nove svemirske trke, Spejseks iznajmljuje Zmaja Nasi kao teretni brod za prevoz korisnog tereta do ISS-a, i to već duže vreme radi veoma uspešno. Ipak, veliki iskorak će biti napravljen tek kada pošalju astronaute, jer će time postati prva privatna kompanija koja je to uradila u istoriji. Do sada su samo vlade slale ljude u svemir.
Treba reći i to da je NASA takođe potpisala ugovor i sa Boingom, koji ima svoju verziju letelice za ljudsku posadu, Starlajner (Starliner). Ova letelica bi takođe uskoro trebalo da po prvi put ponese ljude u svemir, tako da se konkurencija zaoštrava, na radost zaljubljenika u istraživanja Zemlje i svemira. Naredne godine će definitivno biti zanimjive za astronautiku.