Natalijina ramonda – čudesni cvet feniks
Svakog 11. novembra, Srbija biva obasuta misterioznim, ljubičastim cvetom, simbolom Prvog svetskog rata. Šta je tačno Natalijina ramonda, poznata i kao cvet koji se diže iz mrtvih?
Svakog 11. novembra, Srbija biva obasuta misterioznim, ljubičastim cvetom, simbolom Prvog svetskog rata. Šta je tačno Natalijina ramonda, poznata i kao cvet koji se diže iz mrtvih?
U drugoj u seriji priča o velikim rivalstvima u nauci, čitajte o istorijskom sukobu između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, koji je ostao zabeležen kao čuveni „Rat struja“.
Šumski požari haraju planetom u, čini nam se, rekordnim razmerama. Međutim, prisetimo se da je godina počela u još ekstremnijem kontrastu klimatskih eskalacija
Na arheološkom lokalitetu Vitkovo iskopana je 6.000 godina stara “župska venera”, najveća svoje vrste ikada pronađena. Arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je iskopala ovo epohalno otkriće, priča za Kosmodrom o značaju pronalaska, ali i lokaliteta na kom je figura nađena
Stoje, i stajaće tamo mnogo nakon što istorija zaboravi da smo ikada sumnjali u nju, stope astronauta u finoj, Mesečevoj prašini
Srpsko-kanadski tim naučnika potvrdio je postojanje prvog ostatka neandertalca pronađenog u Centralnom Balkanu. Gornji kutnjak iz pećine Pešturina kod Niša predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije
Kako je čovekova žeđ za izazovima i njegov instinkt ka kretanju poveo civilizaciju na tri velika putovanja koja su promenila svet
U novom izdanju rubrike Knjigodrom, donosimo vam predgovor naučnopopularne knjige Svetlost zvezda Adama Frenka, čiji je autor ugledni srpski astrobiolog Milan M. Ćirković
U prvom izdanju nove rubrike Knjigodrom, Kosmodrom vas vodi u svet naučnopopularnih knjiga. Predstavljamo vam novu knjigu teorijskog fizičara i popularizatora nauke Mičio Kakua, “Budućnost čovečanstva”, koju je priredila izdavačka kuća Heliks
Jednostavna i elegantna teorija skorog afričkog porekla već decenijama sedi na tronu naučnog konsenzusa o postanku modernog čoveka. Međutim, odavno je izazvana jednom smelom idejom koja u poslednje vreme dobija na kredibilnosti – teorijom multiregionalnog porekla Homo sapiensa
Vatra ponekad kao da ima kontrolu nad našom pažnjom, i moć da je zgrabi i ne pušta satima. Šta je to u posmatranju i osluškivanju naizgled jednostavne hemijske reakcije što nam ne da da skrenemo pogled?
Danas, na zimsku kratkodnevnicu, i zvanično stiže najhladnije godišnje doba. I u samoj prirodi, ali i u našoj istoriji i kulturi, ovo je veliki i bitan dan. Šta je tačno zima, kada dolazi, a kako su Stari Sloveni obeležavali najdužu noć u godini?
Da li je konzumerizam zamenio revolucionarna otkrića poslednje zlatne ere napretka koja je decenijama iza nas, i da li živimo zlatno doba stagnacije?