Objavljena prva fotografija crne rupe u centru Mlečnog puta
Na simultanoj konferenciji za novinare koja se danas održala širom sveta, astronomi su prikazali prvu fotografiju na kojoj je zabeležena supermasivna crna rupa koja se nalazi u samom centru naše galaksije. Fotografija je nastala kao rezultat globalnog istraživačkog projekta imena Event Horizon Telescope (EHT), koji čini mreža radio-teleskopa širom planete.
Tehnika kombinovanja mnogih radio-teleskopa u jedan interferometar veličine planete, korišćena je kako bi se posmatrale supermasivne crne rupe, za koje se veruje da nastanjuju središta većine galaksija poznatog kosmosa.
Fotografija predstavlja dugo očekivani, prvi pogled na nedovoljno istraženi gigantski objekat u jezgru Mlečnog puta. Naučnici su do sada imali prilike da posmatraju zvezde koje se u tom regionu naše galaksije kreću oko nečega nevidljivog, kompaktnog i izuzetno masivnog, što je snažno sugerisalo da je u pitanju supermasivna crna rupa.
Objektu je data oznaka Sgr A*. Naziva se još i punim imenom Sagitarijus (Sagittarius) A*, ili Strelac A*, jer se centar Mlečnog puta nalazi u sazvežđu Strelca. Danas objavljena fotografija konačno daje vidljivi dokaz da su naučnici bili u pravu, i da centar naše galaksije zaista nastanjuje superdiv od crne rupe.
Podsetimo, ista naučna inicijativa, EHT projekat, je 10. aprila 2019. godine objavila prvu fotografiju crne rupe ikada nastalu u ljudskoj istoriji.
Korišćena je ista metoda umrežavanja obzervacionih podataka mnogih radio-teleskopa širom Zemlje. Istorijska fotografija crne rupe, odnosno njene neposredne okoline, nalazila se u galaksiji Virgo A.
Glavna ambicija projekta bila je fotografisati snažne gravitacione efekte koji su prisutni u blizini ovih masivnih objekata, kao i detektovati dinamiku koja se javlja kada materija orbitira oko njih brzinama bliskim brzini svetlosti.
Naučnici smatraju da ova vrsta podataka, zabeležena po prvi put na ovaj način, može biti revolucionarna u razumevanju fizike crnih rupa.
ŠTA SU CRNE RUPE?
U astrofizici, crne rupe zapravo nisu nikakve rupe. To nisu bunari u koje možemo upasti ukoliko smo neoprezni, niti su to provalije koje se vešto kriju u zemlji i vode u propast. Crne rupe su nekada bile masivne, velelepne zvezde.
Kada su završile svoj život i potrošile nuklearno gorivo koje su sagorevale tokom svojih, za nas, veoma dugih života, više nisu mogle da se suprotstavljaju snažnom gravitacionim sažimanju.
Na samom kraju, one su kolabirale i urušile se u svoje sopstveno jezgro, što se desilo kao posledica složenih fizičkih procesa karakterističnih za smrt najvećih zvezda.
Pri snažnoj, fantastičnoj eksploziji, spoljašnji slojevi zvezde odbačeni su u okolni svemir, a njeno jezgro je postalo izuzetno masivna i gusta sfera. U školi smo naučili da što veću masu neko telo ima, imaće i veću gravitaciju.
Ovako masivna tela, poput kolabiranog jezgra zvezde, imaju izuzetno jaku gravitacionu silu; toliko snažnu da može da zarobi čak i svetlost. Upravo zbog toga crne rupe ne možemo da vidimo – njihova gravitacija je toliko velika, da čak ni svetlost ne može da im pobegne.
SEĆANJE NA PRVU SLIKU
Prvu vizuelizaciju crne rupe, odnosno njene neposredne okoline, dao je Žan-Pjer Lumine (Jean-Pierre Luminet), davne 1978 godine, koristeći primitivan kompjuter, puno matematike i mastilo.
Žan-Pjer je francuski astrofizičar, specijalizovan za crne rupe i kosmologiju, ali i pisac i pesnik.
Prikaz je predstavljen u radu “Slika sferne crne rupe sa tankim akrecionim diskom”.