Objavljena prva fotografija crne rupe u centru Mlečnog puta

Fotografija je nastala kao rezultat globalnog istraživačkog projekta imena Event Horizon Telescope (EHT)

Foto: EHT Collaboration

Na simultanoj konferenciji za novinare koja se danas održala širom sveta, astronomi su prikazali prvu fotografiju na kojoj je zabeležena supermasivna crna rupa koja se nalazi u samom centru naše galaksije. Fotografija je nastala kao rezultat globalnog istraživačkog projekta imena Event Horizon Telescope (EHT), koji čini mreža radio-teleskopa širom planete.

Tehnika kombinovanja mnogih radio-teleskopa u jedan interferometar veličine planete, korišćena je kako bi se posmatrale supermasivne crne rupe, za koje se veruje da nastanjuju središta većine galaksija poznatog kosmosa.

Credit: ESO/José Francisco Salgado (josefrancisco.org), EHT Collaboration

Fotografija predstavlja dugo očekivani, prvi pogled na nedovoljno istraženi gigantski objekat u jezgru Mlečnog puta. Naučnici su do sada imali prilike da posmatraju zvezde koje se u tom regionu naše galaksije kreću oko nečega nevidljivog, kompaktnog i izuzetno masivnog, što je snažno sugerisalo da je u pitanju supermasivna crna rupa.

Objektu je data oznaka Sgr A*. Naziva se još i punim imenom Sagitarijus (Sagittarius) A*, ili Strelac A*, jer se centar Mlečnog puta nalazi u sazvežđu Strelca. Danas objavljena fotografija konačno daje vidljivi dokaz da su naučnici bili u pravu, i da centar naše galaksije zaista nastanjuje superdiv od crne rupe.

Credit: EHT collaboration (acknowledgment: Lia Medeiros, xkcd)

Podsetimo, ista naučna inicijativa, EHT projekat, je 10. aprila 2019. godine objavila prvu fotografiju crne rupe ikada nastalu u ljudskoj istoriji.

Korišćena je ista metoda umrežavanja obzervacionih podataka mnogih radio-teleskopa širom Zemlje. Istorijska fotografija crne rupe, odnosno njene neposredne okoline, nalazila se u galaksiji Virgo A.

Glavna ambicija projekta bila je fotografisati snažne gravitacione efekte koji su prisutni u blizini ovih masivnih objekata, kao i detektovati dinamiku koja se javlja kada materija orbitira oko njih brzinama bliskim brzini svetlosti.

Naučnici smatraju da ova vrsta podataka, zabeležena po prvi put na ovaj način, može biti revolucionarna u razumevanju fizike crnih rupa.

Foto-montaža svih radio-teleskopa koji čine planetarni interferometar, Event Horizon Telescop. Oni su: Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), the Atacama Pathfinder EXperiment (APEX), IRAM 30-meter telescope, James Clark Maxwell Telescope (JCMT), Large Millimeter Telescope (LMT), Submillimeter Array (SMA), Submillimeter Telescope (SMT) i South Pole Telescope (SPT). Transparentni telskopi u pozadini su dodati EHT mreži u 2018: the Greenland Telescope, the NOrthern Extended Millimeter Array (NOEMA) in France, the UArizona ARO 12-meter Telescope at Kitt Peak.

ŠTA SU CRNE RUPE?

U astrofizici, crne rupe zapravo nisu nikakve rupe. To nisu bunari u koje možemo upasti ukoliko smo neoprezni, niti su to provalije koje se vešto kriju u zemlji i vode u propast. Crne rupe su nekada bile masivne, velelepne zvezde.

Kada su završile svoj život i potrošile nuklearno gorivo koje su sagorevale tokom svojih, za nas, veoma dugih života, više nisu mogle da se suprotstavljaju snažnom gravitacionim sažimanju.

Na samom kraju, one su kolabirale i urušile se u svoje sopstveno jezgro, što se desilo kao posledica složenih fizičkih procesa karakterističnih za smrt najvećih zvezda.

Pri snažnoj, fantastičnoj eksploziji, spoljašnji slojevi zvezde odbačeni su u okolni svemir, a njeno jezgro je postalo izuzetno masivna i gusta sfera. U školi smo naučili da što veću masu neko telo ima, imaće i veću gravitaciju.

Ovako masivna tela, poput kolabiranog jezgra zvezde, imaju izuzetno jaku gravitacionu silu; toliko snažnu da može da zarobi čak i svetlost. Upravo zbog toga crne rupe ne možemo da vidimo – njihova gravitacija je toliko velika, da čak ni svetlost ne može da im pobegne.

Prva "slika" crne rupe, autor Jean-Pierre Luminet Izvor: bit.ly/2Knzm4K

SEĆANJE NA PRVU SLIKU

Prvu vizuelizaciju crne rupe, odnosno njene neposredne okoline, dao je Žan-Pjer Lumine (Jean-Pierre Luminet), davne 1978 godine, koristeći primitivan kompjuter, puno matematike i mastilo.

Žan-Pjer je francuski astrofizičar, specijalizovan za crne rupe i kosmologiju, ali i pisac i pesnik.

Prikaz je predstavljen u radu “Slika sferne crne rupe sa tankim akrecionim diskom”.



Leave a Reply

Your email address will not be published.