Posle 9 godina, Amerika ponovo samostalno šalje ljude u svemir: Šta je Demo-2 i gde gledati lansiranje?
Sada je zvanično – živimo u dobu privatnog svemirskog leta. Po prvi put od 2011. godine, Amerika će konačno lansirati ljude sa svog tla, i to tehnologijom privatne kompanije, u misiji Demo-2, koju čitav svet nervozno iščekuje.
Za manje od nedelju dana, 27. maja, u 22:37 po lokalnom vremenu, u udruženoj misiji Nase (NASA) i Spejseksa (SpaceX), privatni svemirski brod Crew Dragon će poslati američke astronaute Boba Benkena i Daga Harlija u orbitu, a zatim i na Međunarodnu svemirsku stanicu.
Nakon prizemljenja Spejs Šatl (Space Shuttle) flote 2011. godine, Amerika je izgubila mogućnost da sa svoje teritorije šalje ljude u svemir, te najmila mesta za svoje astronaute na ruskom Sojuzu.
U međuvremenu, prioritet SAD-a bio je da, u saradnji sa privatnim kompanijama poput Spejseksa, ali i Boinga sa svojom svemirskom letelicom Starlajner, ponovo dobije autonomiju u astronautici, i mogućnost da samostalno lansira sa svoje teritorije.
Zahvaljujući Spejseksu, Nasa je konačno na tragu da to i postigne.
Plan misije
Ukoliko sve bude po planu, 27. maja će moćna raketa, Falkon 9 (Falcon 9), zagrmeti sa čuvenog lansirnog kompleksa 39-A Kenedi svemirskog centra. U nosu rakete će biti Dregon, “Zmaj” (Dragon), Spejseksov svemirski brod nove generacije.
U njemu, istoriju će stvarati dva astronauta veterana, Bob Benken i Dag Harli.
Spejseks je tokom prethodnih misija transportnom verzijom Dregona već dvadesetak puta slao zalihe na MSS. U Demo-1 misiji, koja je uspešno zavšena u martu prošle godine, Dragon je bez ljudske posade poslat u orbitu i pripojen na MSS. Ni ova misija u tehničkom smislu neće biti mnogo drugačija.
U prvoj fazi lansiranja, putanja leta Falkona 9 će biti orijentisana severoistočno od svemirskog centra Kenedi. Oko osam i po minuta nakon poletanja, na visini od preko 200 km i brzini 22 000 km/h, drugi stepen rakete, koji nosi Crew Dragon sa posadom, odvojiće se i nastaviti kretanje u niskoj Zemljinoj orbiti.
Prvi stepen će, kao i do sada, nastaviti fazu deorbitiranja i mekog prizemljenja na brod-dron Of Course I Still Love You (Naravno da te još uvek volim) u Atlanskom okeanu. Više puta smo do sada imali priliku da se divimo plesu nauke i tehnologije koji rezultuje višenamenskim Spejseksovim raketama.
Za to vreme, Dregonovi Drako (Draco) potisnici za manevrisanje u orbiti, postaviće letelicu na susret sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Nakon par dana, Dregon bi trebalo da dostigne transfer orbitu pripajanja sa svemirskom stanicom, koja je na visini od oko 400 km.
Dregonov centralni kompjuter će sve vreme komunicirati sa MSS-om i sa kontrolom na Zemlji, i dobijati podatke o orbiti, brzini, visini leta, kosmičkom zračenju.
Čitava misija se može odvijati apsolutno automatski, bez učešća astronauta. Ipak, u slučaju nekih anomalija tokom leta, astronauti uvek mogu da preuzmu komande od brodskog kompjutera, i manuelno upravljaju brodom.
Iako spolja Dregon podseća malo na brodove Apolo programa, kada zavirimo u unutrašnjost sve sličnosti prestaju.
Veliki touch screen ekrani, najsavremenija avionika, kompjuterska oprema i specijalna ergonimski oblikovana sedišta odlikuju prostranu unutrašnjost Dregona kao kontrast nekadašnjim letelicima iz šezdesetih godina prošlog veka.
Što se tiče vremna trajanja misije, ono je trenutno fleksibilno, tj. zavisi od brojnih faktora.
Svakako neće trajati duže od stotinak dana, pošto u tom slučaju dolazi do značajne degradacije Dregonovih solarnih panela, usled velikih temperaturnih oscilacija, zračenja i nemilosrdnih uslova koji vladaju u vakuumu svemira.
Nakon što obave sve zadatke na stanici, astronauti će se ponovo ukrcati u Dregona i početi fazu povratka na Zemlju. Dregon će se postepeno udaljiti od MSS-a i početi fazu deorbitiranja ka Atlantskom okeanu.
Dreko motori će ponovo biti upotrebljeni, ali ovoga puta okrenuti suprotno od smera kretanja letelice, kako bi usporili brod na brzinu izlaska iz orbite (sila akcije i reakcije – III Njutnov zakon).
Pre ulaska u atmosferu, Dregon će odbaciti svoj servisni modul i okrenuti svoj toplotni štit ka atmosferi.
Dok bude prolazio kroz gornje slojeve atmosfere, površina letelice će dostići temperaturu od više hiljada stepeni, koristeći aerokočenje. U poslednjoj fazi će doći do otvaranja četiri Mark-3 padobrana, koji će usporiti kapsulu i spustiti je u Atlantski okean nadomak Floride.
Ukoliko sve prođe kako treba, misija Demo-2 će biti poslednji test kojim će Dregon postati stalno prevozno sredstvo za druge operativne misije sa ljudskom posadom koji se planiraju tokom narednih meseci.
Zdravo, naslov i navodi iz teksta nisu tacni: “Po prvi put u istoriji, privatna kompanija šalje ljude u svemir:” -> nije prvi put u istoriji da privatna kompanija salje ljude u svemir. Mozete se informisati o istoriji svemirskih istrazivanja sirom interneta. Dobra pocetna stranica je: https://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_private_spaceflight
Sto se mene tice, ne morate objaviti komentar ukoliko modifikujete naslov i navode u tekstu da odgovaraju cinjenicama i da budu manje senzacionalisticki. Nema razloga za senzacionalizam i falsifikaciju cinjenica na portalu koji prenosi vesti iz nauke i svemirskih istrazivanja.
Sve najbolje,
NM
Hajde recite onda vi lepo kada je neka privatna kompanija poslala ljude u Svemir? Ako mislite na Virgin Galactic to se ne smatra letom u svemir jer nije dostignuta orbita, obiöan suborbitalni let do visine od 100-ak km i nazad.. Ako mislite na Red Bull Stratos projekat sa Felix-om, on je iskaka iz Balona sa visine 38 km gde i dalje nije Svemir… Ako vam je izvor Wikipedija sve je jasno 🙂
Tabela koju ste naveli se odnosi na privatne rakete, ne na misije sa ljudskom posadom – što je tema teksta! Ni jedna privatna kompanija nije poslala ljude u svemir pre Space X-a. Satelite da, ali ljude ne.