J. R. R. Tolkin: Život u Srednjoj zemlji

Dž. R. R. Tolkin je bio čovek od nauke – ligvista, filolog, poliglota – ali je najpoznatiji kao kreator čuvenog sveta Srednje zemlje, po kojoj smo putovali prateći avanture hobita, ljudi, vilovnjaka i patuljaka. Stvorio je čak 15 veštačkih jezika, od kojih su najpoznatiji kvenija i sindarin

“U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit. Ne u gadnoj, prljavoj, vlažnoj rupi, ispunjenoj ostacima crva i zadahom vlage, niti, pak, u suvoj, ogoleloj, peščanoj rupi, u kojoj nema na šta da se sedne, i u kojoj nema ništa za jelo: ovo je bila hobitska rupa, a to znači – udobnost…”

Ovo su reči koje su, na neki način, stvorile istoriju. Više od 80 godina nakon što su nastale, i dalje imaju ogroman uticaj kako na ljubitelje fantastike širom sveta, tako i na opštu kulturu.

U pitanju je, naravno, prvi pasus čuvene knjige Hobit, koju je Tolkin osmislio kao priču za laku noć svojoj deci, ali na nagovor prijatelja ipak objavio 1937. godine.

BITI GEEK, NEKAD I SAD

Tolkin nije ni sanjao kakav će uticaj njegova knjiga ostaviti na čitalačku publiku. Postala je toliko popularna čak i kod odrasle publike, da je Tolkin, na nagovor svog izdavača, George Allen & Unwin, pristao da napiše i nastavak. Trebalo mu je celih 10 godina da to i učini.

Mada napisan i zamišljen kao jedna knjiga, Gospodar prstenova je tokom 1954. i 1955. godine objavljen u tri dela: Družina prstena, Dve kule i Povratak kralja.

Od tada pa do danas, ostao je jedna od najčitanijih i najvoljenijih knjiga u istoriji.

Dubina i slojevitost sveta Srednje zemlje, u koju je smeštena radnja Hobita i Gospodara prstenova, došli su do punog izražaja tek posthumnim objavljivanjem čuvenog Silmariliona, koji predstavlja svojevrsnu mitološku, istorijsku, lingvističku i arhitektonsku infrastukturu Tolkinovog sveta.

Filologija, nauka o jezicima, bila je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, za svoj slojeviti svet je stvorio čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su najpoznatija dva vilovnjačka iz Gospodara prstenova: kvenija i sindarin.

Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike.

PRIČE IZ VESTEROSA: DECA ŠUME

Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog, do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog, kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih, kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski.

Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala. Govorio je da mu zvuk finskog najviše prija.

Džon Ronald Ruel Tolkin je rođen 3. januara 1892. u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura i Mejbel Tolkin. Bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu.

Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu.

URSULA LEGVIN: ŽENA PUNIH ŠAKA

Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana Gospodar prstenova, zatim njegovog prethodnika, Hobita, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda: uglavnom jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana.

Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne fantastike (high-fantasy).

Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom, autorom knjiga o Narniji.