Zaboravljene naučnice

Osim Marije Kiri, Mileve Marić i još nekoliko slavnih naučnica, među prepoznatljivim imenima nauke ne zvoni mnogo ženskih imena. Mnoge od njih su gotovo zaboravljene, bez obzira na činjenicu da je njihov rad ostao temelj mnogih pogodnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo

Ilustracija: Pixabay

Kao i svim drugim važnim životnim oblastima, ljudi nauci vole da dodeljuju lica. Ukoliko posmatramo nauku kroz osobe koje su svojom predanošću krčile put kroz džungle neznanja, ona nam deluje manje zastrašujućom, manje stranom i dalekom. Kroz ljude, nauka dobija lik, i prestaje da bude misterija koja se krije iza sterilno belih zidova laboratorija.

Neka od tih lica i imena ćemo prepoznati bez imalo truda. Tesla, Milanković, Ajnštajn, Njutn, Pupin, Galilej… Ne moramo se baviti naukom, ne moramo čak biti ni naročito zainteresovani za nju da bismo znali za ova imena i velikane koji su proveli živote trudeći se da razumeju naš svet, i učine ga udobnijim mestom za boravak.

Ipak, osim Marije Kiri, Mileve Marić i još nekoliko slavnih naučnica, među ovom poznatom skupinom ne zvoni mnogo ženskih imena. Zbog različitih istorijskih okolnosti i nasleđenog društvenog poretka, žene u nauci nisu bile onoliko istorijski prisutne koliko muškarci; niti su danas, kada se ta praksa menja, pominjane u zasluženoj meri. Mnoge od njih su gotovo zaboravljene, bez obzira na činjenicu da je njihov rad ostao temelj mnogih pogodnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

Ovde ćemo, u maloj meri, ispraviti tu nepravdu.

“Smrt filozofa Hipatije, u Aleksandriji”, 1865, autor nepoznat Izvor: Wikimedia Commons

HIPATIJA

U čuvenoj Aleksandriji, u doba kada je antička civilizacija drhtala pred nadolazećim talasom i dalje mladog hrišćanstva, živela je Hipatija – jedna od prvih žena naučnica u pisanoj istoriji. Bavila se matematikom, astronomijom i filozofijom, i imala uspešnu naučnu karijeru.

Smatra se da joj je otac bio Teon, znameniti učenjak iz Aleksandrije. Spadala je u vodeće mislioce svog vremena. Predavala je astronomiju i filozofiju studentima sa čitavog Mediterana, i zastupala Neoplatonsku školu. Iako je pripadala paganskoj, antičkoj kulturi i religiji, izvori govore da je poštovala, i bila poštovana od strane pripadnika različitih veroispovesti – većina njenih znamenitih učenika bili su hrišćani – kao i da je bila uticajna u političkim krugovima. Neretko se pominjala i njena velika lepota.

Mada nema tačnih podataka o godini njenog rođenja – smatra se da je živela u IV i V veku nove ere – postoje zapisi o njenoj smrti. Uhvaćena između paganske i hrišćanske vatre, početkom V veka ugrabila ju je razularena hrišćanska rulja, i mučki ubila, doslovno je rastrgnuvši na ulicama grada.

Bilbord sa likom Ksenije Atanasijević u Novom Sadu Izvor: Wikimedia Commons

Ksenija Atanasijević

Ksenija Atanasijević je bila prva žena koja je stekla zvanje doktora nauka, ali i docenta na Beogradskom univerzitetu. Izučavala je filozofiju i klasične jezike, prevodila klasična filozofska dela – poput Aristotela, Platona, Spinoze -, pisala studije, članke, metafizičke i etičke rasprave.

Tokom čitave svoje profesionalne karijere – počev od doktorskog ispita na kom je umesto filozofiju, ispitivana višu matematiku, i gde su čuveno pominjani njeni hormoni – Ksenija je trpela torturu svojih kolega, profesora, koji nikada nisu skrivali nezadovoljstvo time što je u njihove redove primljena mlada devojka. Njeni biografi navode da su o njoj fabrikovane priče – što o ljubavnim aferama, što o političkim skandalima – te da je čitava grupa profesora tajno radila na tome da je ukloni sa Univerziteta.

To je još više učvrstilo njenu želju da se bori i zalaže za ravnopravsnot polova, ali organizovanu hajku na sopstvenu reputaciju, ali i privatan život, ipak nije uspela da pobedi. Napustila je Univerzitet, a tokom Drugog svetskog rata je i hapšena. Nakon svega toga pokušala je da se posveti pisanju trećeg toma svog životnog dela – čuvenih Filozofskih fragmenata, koji su, nažalost, izgubljeni negde u prošlosti. Jedina je naša naučnica koja je citirana u Enciklopediji Britanika.

Portret Karoline Heršel, autor M. F. Tielemanm Izvor: Wikimedia Commons

Karolina Heršel

Karolina je bila Nemačka astronomkinja koja je živela u kasnom XVIII i u XIX veku. Njen doprinos astronomiji ogleda se prvenstveno u tome što je otkrila nekoliko kometa, među kojima je i jedna koja nosi njeno ime, 35P/Heršel-Rigolet.

Bila je prva žena kojoj je dodeljena zlatna medalja Kraljevskog astronomskog društva, i njegov prvi ženski član. Zajedno sa svojim bratom Vilijamom, sa kojim je blisko sarađivala, otkrila je preko 2.000 nebeskih objekata – zvezdanih jata, nebula i raznih drugih nebeskih tela.

Njen brat se smatra jednim od prvih profesionalnih astronoma, a Karolina je bila prva žena kojoj je kruna davala platu za njena naučna istraživanja. Svemirski teleskop Heršel je dobio ime po ovom uspešnom astronomskom paru.

Ilustracija: Envato

Vu­ko­sa­va Mar­ja­no­vić To­mić

Za razliku od Ksenije Atanasijević, koja je bila prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine, Vukosava Marjanović Tomić je bila prva Srpkinja koja je ikada zaradila zvanje doktora nauka; učinila je to 1913. godine, ali van granica naše zemlje, u Ženevi.

Nakon punoletstva, i nakon što su joj roditelji preminuli, Vukosava je unovčila svoje nasledstvo i otišla u Ženevu da studira organsku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, potpuno na svoju inicijativu i bez prethodnih najava.

Nakon što je doktorirala, vratila se u Srbiju, gde je neko vreme radila u Državnoj hemijskoj laboratoriji, nakon čega se udala i odlučila da se posveti porodici, napustivši profesionalno bavljenje naukom.

Rozalind Frenklin Foto: Wikimedia Commons

ROZALIND FRENKLIN

Kako je odrastala sa roditeljima koji su neprestano motivisali svoje petoro dece da razvijaju individualne sklonosti, Rozalind je svoje naučno obrazovanje započela na Kembridžu, na studijama hemije. Po završetku studija, 1951. godine prihvatila radno mesto u Kings koledžu, gde je momentalno počela da primenjuje svoje znanje i iskustvo na oblast rendgenske kristalografije.

Deo njenog istraživanja je neautorizovano iskorišćen u istorijski važnom otkriću oblika DNK zavojnice. U pitanju je Rozalindina fotografija, napravljena uz pomoć difrakcije X zraka. Zahvaljujući ovoj fotografiji, Votson i Krik su uspeli da spoje sve komadiće slagalice svog dosadašnjeg istraživanja, i shvate pravu strukturu DNK – dvostruki heliks. Za ovo su nekoliko godina kasnije dobili Nobelovu nagradu.

Rozalind nikada nije uzeta u obzir za dodelu nagrade. Osnovni razlog tome je bila njena prerana smrt u 37. godini života. Pravila su oduvek zabranjivala posthumno dodeljivanje ove ugledne nagrade. Nikada nije u potpunosti dokazano, no smatra se da je razlog njenog obolevanja od raka jajnika bio i preterano izlaganje X zracima.

Portret Ejde Lavlejs, autor Alfred Edward Chalon (1838) Izvor: Wikimedia Commons

Ejda Lavlejs

Ejda je rođena 1815. godine, kao ćerka čuvenog britanskog pesnika, lorda Bajrona, i njegove supruge, En Izabel Milbank. Nakon što ju je kao bebu otac napustio i otišao u inostranstvo, Ejda je ostala da živi sa majkom, koja ju je, u želji da se što više razlikuje od svog oca, pesnika, izložila raznovrsnom i bogatom obrazovanju, prvenstveno prirodnim naukama. Ejda je pokazala izuzetan talenat za matematiku, ali uskoro i za lingvistiku i muziku.

Sa 18 godina je upoznala Čarlsa Babidža, uvaženog matematičara i pionira kompjuterskih nauka, koji je radio na projektovanju takozvane analitičke mašine, koja bi mogla da računa matematičke probleme, ali i da se bavi i raznim drugim naučnim proračunima. Danas se smatra pretečom modernog kompjutera. Ejda je bila fascinirana njegovim idejama, a Čarls je ubrzo počeo da govori da ona razume analitičku mašinu bolje i od njega samog.

Ejda je osmislila algoritam uz pomoć kog bi mašina mogla da računa Bernulijeve brojeve. Smatra se da je ovo bio prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga Ejda je u istoriju upisana kao prvi kompjuterski programer.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami