Totalno pomračenje Meseca biće vidljivo iz Srbije 21. januara

Potpuno pomračenje Meseca biće vidljivo iz Srbije u ranim jutarnjim satima 21. januara. Faza totalne eklipse počeće u 5:41 h, a trajaće nešto više od sat vremena

Astronomska 2019. godina počinje u velikom stilu – totalnim pomračenjem Meseca. Nebeska predstava je zakazana za 21. januar. Severna Amerika će ovog puta imati najbolji pogled na eklipsu, koja će biti vidljiva i iz Srbije, doduše – u ranim jutarnjim satima.

Faza totalnog pomračenja će trajati nešto više od jednog sata. Događaj će početi u 3:36 ujutru, 21. januara, ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (penumbra). Međutim, totalna eklipsa, odnosno ulazak Meseca u Zemljinu senku (umbra), počeće tek u 5:41 h.

Maksimum je predviđen za 6:12 h, a kraj potpunog pomračenje desiće se u 6:43 h, kada će Mesec već biti blizu horizonta, nakon čega će vrlo brzo zaći na severo-zapadnom delu neba. Navedena vremena su za Beograd, ali tehnički važe i za ostatak Srbije.

Šta je pomračenje Meseca?

Sve eklipse nastaju kada jedno nebesko telo uđe u senku drugog nebeskog tela. Pomračenje Meseca se dešava kada se Mesec, Zemlja i Sunce nađu na istoj liniji, sa Zemljom u sredini. Naša planeta tom prilikom baca svoju senku na naš prirodni satelit, dok joj se Sunce nalazi „iza leđa“ (iz perspektive posmatrača eklipse, koji se nalazi na noćnoj strani, i gleda ka Mesecu).

Ovakva postavka i odnos veličina nebeskih tela znače da će Zemljina senka prekriti čitavo lice Meseca, a samim tim eklipsu učiniti vidljivom za sve posmatrače koji se u tom trenutku nalaze na onoj strani Zemlje na kojoj je noć.

Fenomen je zahvalan za posmatranje i zbog toga što se odvija relativno sporo. Mesečeve eklipse se mogu desiti isključivo na noć punog Meseca, što apsolutno ne znači da će svaki pun Mesec ispuniti uslove za pomračenje. Ovo se u proseku dešava dva puta godišnje.

Postoje 3 različite vrste lunarne eklipse. Jedna, i svakako najatraktivnija vrsta je totalno pomračenje, kakvo će se desili 21. januara. Druga vrsta je delimično pomračenje, kada samo jedan deo Meseca uđe u Zemljinu senku. Najmanje interesantna većini posmatrača, i generalno teška za uočiti golim okom, je ona vrsta eklipse tokom koje na naš prirodni satelit padne samo Zemljina polusenka.

Zašto je Mesec crven tokom pomračenja?

S obzirom na već pomenutu činjenicu da je lunarna eklipsa vidljiva za posmatrače sa čitave Zemljine polulopte, i da se u tom smislu relativno često događa, svakako nije onoliko atraktivna koliko je to slučaj sa solarnom. Međutim, jedna pojava se tokom pomračenja ipak ističe naročitom lepotom. U pitanju je trenutak u kom Mesec tokom pomračenja dobije bakarno-crvenu boju.

Razlog za ovu pojavu leži u istom mehanizmu zbog kog naša planeta ima plavo nebo. Naime, kada svetlost sa Sunca upadne u našu atmosferu, različite talasne dužine se ponašaju na različite načine. Plava svetlost, koju čine kraće talasne dužine, uspešno se rasejava kroz Zemljinu atmosferu, bojeći naše nebo plavom bojom. Međutim, duže talasne dužine, poput crvenih, ne ostaju rasejane u atmosferi već nastavljaju svoj put, završavajući na površini Meseca.

Bez obzira na Zemljinu senku, tokom pomračenja neka količina svetlosti ipak završi na našem prirodnom satelitu, ali kako biva filtrirana Zemljinom atmosferom, ta svetlost boji Mesec u crveno, dajući mu neobičan bakarni izgled. Iz istog razloga zalazeće Sunce izgleda crveno, posmatrano sa Zemlje.

Zašto su lunarne eklipse važne?

Pomračenja Meseca su imala veliku ulogu u istoriji nauke i razumevanja prirode i njenih procesa. Aristotel je još u antičkoj Grčkoj primetio da je Zemljina senka na Mesecu zakrivljena, bez obzira na to gde se posmatrač nalazi. Razumeo je da se to može desiti samo ukoliko je naša planeta sfernog oblika, i to mnogo pre nego što su prvi istraživački brodovi oplovili Zemlju.

Antički zapisi o lunarnim eklipsama su i danas relevantni. Današnji naučnici ih porede sa novim podacima, i uz pomoć kompjuterskih simulacija uspevaju da prate promene u brzini rotacije naše planete.

Pomračenja Sunca i Meseca nisu toliko retki fenomeni kako se ponekad misli. I jedno i drugo se dešavaju ukupno oko četiri puta godišnje, no poenta je u tome biti na pravom mestu u pravo vreme.

Kod pomračenja Sunca, Mesec se nađe između Zemlje i Sunca, pomrači nam našu zvezdu tako što nam blokira njenu svetlost, i na Zemlju baci svoju senku.

Da bismo posvedočili pomračenju, moramo se naći tačno na tom mestu na kom se obre Mesečeva senka. Zona totaliteta pomračenja Sunca nije velika, pa se ovo smatra retkim događajem.

Naredno pomračenje će iz naših krajeva biti vidljivo 16. jula, i biće delimično.