Dolazak vode: Počelo nezaustavljivo topljenje glečera

Nezaustavljiva lančana reakcija topljenja glečera Zapadnog Antarktika je počela, a završiće se globalnim podizanjem nivoa mora do 4 metra

Izvor: Jeremy Bishop, Unsplash

Tekst: Nevena Grubač

Topljenje glečera više nije problem budućnosti; ono se dešava sada i sve ukazuje na to da je verovatno već kasno da zaustavimo proces. Na ovu temu objavljena su dva potpuno nezavisna naučna rada, koja su došla do ovog zaključka koristeći različite metode.

Obe grupe naučnika zabeležile su dokaz da su glečeri zapadnog Antarktika ušli u fazu nestabilnosti koje su se stručnjaci pribojavali decenijama. Zapadni Antarktik se topi; tu više nema nikakve dileme, nema spekulacija, dokazi su jasni, i u narednim decenijama možemo očekivati da će se nivo mora širom planete podići do 4 metra.

Kriza na Antarktiku

Antarktik je najjužniji kontinent  na Zemlji, na kom se nalazi i Zemljin geografski južni pol. To je i najhladnije mesto na planeti. Na njemu nema stalnih ljudskih naseobina, ali je dom broju istraživačkih stanica koje nastanjuju naučnici i ostalo osoblje, a kojima upravljaju različite države. U poslednjih nekoliko godina, antarktički turizam je postao veoma popularan.

Glečeri Zapadnog Antarktika čine oko desetinu ukupne mase antarktičkog leda, i protežu se na 2,2 miliona kubnih kilometara. Njihova inicijalna nestabilnost, koja je rezultovala domino efektom topljenja, vezana je za samu geomorfologiju glečera.

Naime, glečer se proteže od kopna, u koje je usađen, do okeanske vode, po kojoj plutaju njegove spoljne ivice. On je oblika činije, čije se baza nalazi ispod nivoa mora. Topla voda iz okeana već godinama greje i topi ivice činije, što za posledicu ima sve veće prodiranje tople vode do baze glečera; tačnije, do mesta gde glečer napušta kopno.

Što se baza glečera više topi, to više topla voda podriva bazu.  Veće izlaganje okeanskoj vodi čini ga nestabilnim, ubrzava topljenje leda i sam proces čini praktično nezaustavljivim.

Animaciju koja pojašnjava domino efekat topljenja, možete pogledati na videu ispod.

TAČKA BEZ POVRATKA

Koliko god drastično promenili klimu, kakve god korenite promene napravili u svom ponašanju i svojim navikama, ne možemo obrnuti proces, kažu naučnici.

Stručnjacima iz ove oblasti odavno je jasno da postoji veliki rizik od nepovratnog procesa dezintegracije glečera Zapadnog Antarktika. Međutim, do sada, u pitanju je bio samo rizik. Danas znamo da se okidač za topljenje čitavog glečerskog masiva već desio i da je proces ireverzibilan.

Prva grupa naučnika, sa Univerziteta u Vašingtonu, koristila je detaljne topografske mape i kompjuterske simulacije, kako bi pokazala da je kolaps zapadno antarktičkog leda već počeo. Jedan od glečera ovog ledenog masiva, Thwaites Glacier, u potpunosti će nestati u naredne dve stotine godine. Ova promena će biti okidač i za topljenje preostalih glečera, što će rezultovati podizanjem nivoa mora do čak 4 metara. Studija je objavljena u naučnom žurnalu Science.

Druga studija, koja je objavljena istovremeno u naučnom časopisu Geophysical Research Letters, inkorporirala je 40 godina posmatranja u rad koji dokazuje da su glečeri Zapadnog Antarktika prešli tačku bez povratka. Istraživanje su sproveli timovi naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji i Jet Propulsion  laboratorije iz NASA.

Tim je koristio satelitske radarske snimke iz perioda od 1992. do 2011. godine, i metodom radarske interferometrije izuzetno precizno izmerio promene u kretanju Zemljine površine. Horizontalno kretanje glečera sve više tanji njihove ivice. Oni gube na masi, postaju lakši i njihova baza se podiže naviše, izlažući sve veću površinu glečera toploj okeanskoj vodi.

Sada znamo da je stopa topljenja porasla za 77% od 1973. godine. Takođe, znamo da su ljudski faktor i globalno zagrevanje verovatno odigrali ključnu ulogu u započinjanju lančane reakcije koja će izmeniti planetu.

Izvor: Alto Crew, Unsplash

NEKOLIKO PITANjA O BUDUĆNOSTI PLANETE

 

Zašto je topljenje glečera važno?

U svojoj geološkoj prošlosti, mora planete Zemlje nisu bila na istom nivou kao danas. Ona su, zapravo, bila značajno viša u periodima kada ledeni polovi nisu bili formirani. Kada bi se sav led sa polova otopio, nivo mora bi porastao za čak 60 metara visine, što bi imalo katastrofalne posledice ne samo za obalske naseobine, već za čitavu civilizaciju.

 

Koliko je rizična pozicija obalskih gradova?

Gradovi na obalama jesu ugroženi, ali ne momentalno. Najgori scenario predviđa praktične probleme za 200 godina, a najbolji za 1000. Ipak, ono što je najvažnije od svega je činjenica da su problemi sasvim izvesni.

 

Koji gradovi su najugroženiji?

Podizanje nivoa mora se neće odraziti na isti način na sva mesta na planeti. Obala Severne Amerike i Azije će pretrpeti najveće probleme, a prvenstveno Majami, Nju Orleans, Tokio, Hong Kong i veliki deo Maldiva.

 

Šta će biti epilog?

U potpunosti drugačija planeta. Mnogi stručnjaci se slažu da smo prešli granicu u kojoj možemo učiniti išta za naše ledene polove, koji su toliko dugo pružali stabilnost našem načinu života.

 

Tekst je originalno objavljen na naučnopopularnom portalu Centra za promociju nauke, Elementarijum.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami