Antropocen: Doba novog izumiranja
Da li je raznovrsnost na Zemlji doživela svoj maksimum, i kako naučnici sa Stenforda gledaju na budućnost biodiverziteta
Da li je raznovrsnost na Zemlji doživela svoj maksimum, i kako naučnici sa Stenforda gledaju na budućnost biodiverziteta
Na arheološkom lokalitetu Vitkovo iskopana je 6.000 godina stara “župska venera”, najveća svoje vrste ikada pronađena. Arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je iskopala ovo epohalno otkriće, priča za Kosmodrom o značaju pronalaska, ali i lokaliteta na kom je figura nađena
Mada je živeo i obrazovao se u osvit moderne nauke, Ričard Oven, tvorac reči „dinosaurus“, do kraja života je verovao da je sve vrste kreirao jedan tvorac – bog, i nije blagonaklono gledao na slavu mladog autora “Porekla vrsta”
Srpsko-kanadski tim naučnika potvrdio je postojanje prvog ostatka neandertalca pronađenog u Centralnom Balkanu. Gornji kutnjak iz pećine Pešturina kod Niša predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije
Ova moćna stvorenja nisu samo protrčala kroz scenu evolucije: oni su na vrhu lanca ishrane proveli najmanje 160 miliona godina. Kako i kada smo ih postali svesni, dokumentovali prve fosile, i na koji način su ove antičke zveri prodrmale uspavanu paleontologiju i donele joj svetsku slavu?
Jednostavna i elegantna teorija skorog afričkog porekla već decenijama sedi na tronu naučnog konsenzusa o postanku modernog čoveka. Međutim, odavno je izazvana jednom smelom idejom koja u poslednje vreme dobija na kredibilnosti – teorijom multiregionalnog porekla Homo sapiensa
Vatra ponekad kao da ima kontrolu nad našom pažnjom, i moć da je zgrabi i ne pušta satima. Šta je to u posmatranju i osluškivanju naizgled jednostavne hemijske reakcije što nam ne da da skrenemo pogled?
Kako je otkriven, kako je živeo a kako nestao sa lica zemlje najmlađi srodnik modernog čoveka – Neandertalac