Stigla je prva fotografija svemirskog teleskopa Džejms Veb!
Mada slike koje smo dobili ni u najmanjem smislu ne oslikavaju pravu supermoć koju Veb tek treba da demonstrira, one su ipak simbol novog doba istraživanja svemira
Tag: nevena grubač
Sve jeresi nauke: Galileo i inkvizicija
Kako je Crkva dobila bitku, a potom izgubila veliki civilizacijski rat oko primata u poslovima tumačenja prirode?
Srbija od danas ima dva nova nacionalna parka, Staru planinu i područje Kučaj-Beljanica
Ovo su prva dva nacionalna parka koja će biti proglašena u Srbiji nakon 40 godina, a taj status su zaslužili zbog velikog prirodnog bogatstva na svojim teritorijama
Svemirski teleskop Džejms Veb: Teleskop koji jede astronomiju
Da li će Veb konačno poleteti? Nakon više decenija planiranja ovog izuzetno kompleksnog projekta, lansiranje Džejmsa Veba je zakazano za 25. decembar, u 13:20 po našem vremenu.
Prvi dan zime 2021: Pred nama je najduža noć u godini
Iako nam se možda čini da je najgore od ovogodišnje zime već iza nas, ne smemo se radovati prerano. Zvanično, zima počinje tek danas, i sobom donosi najkraći dan i najdužu noć u godini.
Biti geek, nekad i sad
Danas, u doba geek renesanse, biti gik ne znači marginalizaciju i stigmu. Ipak, ne toliko davno, ovaj pojam je nosio mnogo drugačije značenje
Antropocen: Doba novog izumiranja
Da li je raznovrsnost na Zemlji doživela svoj maksimum, i kako naučnici sa Stenforda gledaju na budućnost biodiverziteta
Rat struja: Tesla i Edison
U drugoj u seriji priča o velikim rivalstvima u nauci, čitajte o istorijskom sukobu između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, koji je ostao zabeležen kao čuveni „Rat struja“.
Karl Segan: Lično putovanje
Tvorac kultnog serijala Kosmos, Karl Segan, zapravo nije dobio priznanje naučnog autoriteta iako je naučio svet da razume jezik nauke. Otac popularne nauke rođen je na današnji dan
Godina leda i vatre
Šumski požari haraju planetom u, čini nam se, rekordnim razmerama. Međutim, prisetimo se da je godina počela u još ekstremnijem kontrastu klimatskih eskalacija
Otkriće staro 6000 godina: Srpski arheolozi iskopali do sada najveću “Župsku Veneru”
Na arheološkom lokalitetu Vitkovo iskopana je 6.000 godina stara “župska venera”, najveća svoje vrste ikada pronađena. Arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je iskopala ovo epohalno otkriće, priča za Kosmodrom o značaju pronalaska, ali i lokaliteta na kom je figura nađena
Put u središte Zemlje
Zamislićemo, na kratko, kako je ljudska civilizacija savladala tehnološke barijere za istraživanje svemira, ali i naše planete. Dobili smo mesto u vozilu koje je opremljeno tehnologijom koja mu omogućava da putuje direktno u središte Zemlje
Priče iz Vesterosa: Deca Valirije
Neposredno pred finale čuvene serije “Igra prestola”, podsetimo se na sudbinu Valirije – mističnog, antičkog poluostrva na kom su živeli ljudi koji su pripitomili prve zmajeve, poznati kao dinastija Targerijan, u svetu stvorenom iz pera Dž.R.R. Martina, u delu “Pesma leda i vatre”
Kroz džunglu neznanja: Naučnopopularne inicijative regiona
Dok se mi borimo da pohvatamo konce algoritama različitih društvenih mreža kroz koje bezumno skrolujemo satima svakog dana, negde u etru postoje kvalitetni sadržaji, čiji je jedini cilj da nauče, inspirišu i budu svetionik u današnjem moru neznanja
Darvin i Oven: Rat ideologija
Mada je živeo i obrazovao se u osvit moderne nauke, Ričard Oven, tvorac reči „dinosaurus“, do kraja života je verovao da je sve vrste kreirao jedan tvorac – bog, i nije blagonaklono gledao na slavu mladog autora “Porekla vrsta”
Priče iz Vesterosa: Deca šume
Neposredno pred finale čuvene serije Igra prestola, podsetimo se na prošlost Vesterosa, zapadnog kontineta fiktivnog univerzuma stvorenog iz pera Džordža Martina, u delu Pesma leda i vatre
Snimljena prva fotografija crne rupe u istoriji
Po prvi put u istoriji, naučnici sa projekta Event Horizon Telescope su fotografisali crnu rupu.
Neizmerno putovanje
Kako je čovekova žeđ za izazovima i njegov instinkt ka kretanju poveo civilizaciju na tri velika putovanja koja su promenila svet
Istorija izgubljenog sveta: Kako smo otkrili dinosauruse?
Ova moćna stvorenja nisu samo protrčala kroz scenu evolucije: oni su na vrhu lanca ishrane proveli najmanje 160 miliona godina. Kako i kada smo ih postali svesni, dokumentovali prve fosile, i na koji način su ove antičke zveri prodrmale uspavanu paleontologiju i donele joj svetsku slavu?
Astrofizičar iz Srbije u timu koji je otkrio najudaljenije protojato galaksija u svemiru
Darko Donevski, astrofizičar iz Srbije, deo je međunarodnog tima istraživača koji je otkrio do sada najudaljenije poznato protojato galaksija, nastalo u vreme kada je svemir bio veoma mlad, svega 800 miliona godina nakon Velikog praska
Rozalind Frenklin: Pokradena heroina DNK zavojnice
Nakon što su ukrali njeno istraživanje, Votson i Krik nikada nisu pomenuli Rozalind niti njen rad u svojim govorima po prijemu Nobelove nagrade, niti su joj se ikada zahvalili. Votson ju je opisivao kao „nesposobnu da predstavi rezultate svog rada“, i savetovao joj da se bolje šminka i oblači.
Zašto vreme sve brže prolazi kako smo stariji?
Kada uđemo u tridesete godine, godišnja doba počinju da lete pored nas a godine da se smenjuju frapantnom brzinom. Zbog čega nam se percepcija proteklog vremena menja kako starimo, i zašto smo potpuno sigurni da su leta trajala zauvek kad smo bili deca?
Kosmodrom na Svetskoj konferenciji naučnih novinara
Kosmodrom će imati svog predstavnika na najvećem i najvažnijem skupu naučnih pisaca na svetu. Osnivač i urednica Kosmodroma, Nevena Grubač, dobila je stipendiju za učešće na Svetskoj konferenciji naučnih novinara koja se ovog leta održava u Švajcarskoj
Kineski san o svemiru
U poslednjih nekoliko nedelja, u svetu istraživanja svemira zvoni jedno ime – Kina. Od kada je pre 15 godina poslala prvog astronauta u orbitu, ova zemlja korača ka mestu vodeće svemirske sile u čizmama od sedam milja. Da li je na pomolu nova svemirska trka?
U potrazi za sopstvenim poreklom: Nova slika evolucije Homo sapiensa
Jednostavna i elegantna teorija skorog afričkog porekla već decenijama sedi na tronu naučnog konsenzusa o postanku modernog čoveka. Međutim, odavno je izazvana jednom smelom idejom koja u poslednje vreme dobija na kredibilnosti – teorijom multiregionalnog porekla Homo sapiensa
Mini hidroelektrane: Tihi ekocid Srbije
U Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici