Prvi dan zime 2020: Pred nama je najduža noć u godini

Na zimsku kratkodnevnicu, i zvanično stiže najhladnije godišnje doba. I u samoj prirodi, ali i u našoj istoriji i kulturi, ovo je veliki i bitan dan. Šta je tačno zima, kada dolazi, a kako su Stari Sloveni obeležavali najdužu noć u godini?

Photo by Ian Schneider on Unsplash

Zimski solsticij, odnosno zimska kratkodnevnica, zvanično obeležava dolazak i ove zime. Za razliku od naših predaka, koji su najdužoj noći u godini pripisivali magijska svojstva, i od istih se branili čitavom plejadom rituala i običaja, mi danas poznajemo prirodu smene godišnjih doba, i umemo da je opišemo naučnim jezikom.

Za nas na severnoj Zemljinoj polulopti, zima počinje kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju po nebu stigne do najniže tačke na svom putu, i kada njegovi zraci pod pravim uglom udare zimski povratnik. Tog dana noć je najduža, a obdanica najkraća u godini.

Zima nam stiže u ponedeljak, 21. decembra, u 11 sati i 02 minuta po našem vremenu.

Ove godine, zimski solsticij stiže u dobrom društvu. Solsticij će se podudariti sa konjukcijom Jupitera i Saturna, koja je ovih noći vidljiva na nebu. Konjukcije su situacije u kojima dva nebeska tela na nebu deluju prividno vrlo blizu jedno drugom. Dan nakon solsticija će se odviti i maksimum meteorskog roja Ursidi.

Ilustracija: Pixabay

Istovremeno, Zemljin severni pol je u tom trenutku maksimalno nagnut u odnosu na Sunce, i zamišljena osa koja prolazi kroz njega je usmerena u pravcu najudaljenijem od naše zvezde. Zbog tog položaja, ovog dana je osunčan najmanji deo severne polulopte.

Ukoliko biste se 21. decembra zatekli bilo gde severno od arktičkog kruga, iskusili biste 24 časa mraka, a bilo gde južno od antarktičkog, 24 časa obdanice.

Ovo u praksi znači da će za nas, koji živimo na severnoj polulopti, nakon dolaska zime dani biti sve duži, jer će Sunce upravo proći kroz najjužniju tačku na svom prividnom putu oko Zemlje, i od sada pa sve do početka leta kretaće se ka severu i produžavati nam obdanicu.

Naravno, u trenutku našeg dolaska zime, za stanovnike južne polulopte počinje leto.

Obdanica i noć u trenutku dolaska zime. Na slici se vidi kako na zimski solsticij na Severni pol ne dolazi dan, a na Južni noć. Izvor: NASA

Iako se u stvarnosti Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto, prividno Sunčevo kretanje se redovno koristi pri opisivanju nebeske mehanike, iz prostog razloga što nam je lakše da pojavu percepiramo onako kako je i sami vidimo.

Međutim, i dalje je izuzetno važno da naglasimo da je u pitanju prividno kretanje.

Još stručnije govoreći, za one najstrože među nama, dolazak zime se definiše kao momenat kada centar sunčevog diska dospe na -23° 27′ deklinacije, a rektascenzija Sunca je 18 sati.

Stari Sloveni tokom religijskog rituala Izvor: Wikimedia Commons

Stari Sloveni su, kao i mnogi drugi narodi, pratili prividno kretanje Sunca na nebu i znali su da računaju vreme. Tokom godine su slavili veliki broj praznika, čija je većina bila inspirisana pojavama iz prirode i smenom godišnjih doba.

Dolazak najkraćeg dana u godini je bio praćen raznim ritualima koji su terali zle duhove duge noći, i pozivali božanstva dana i Sunca da ih zaštite.

Da dan zimske kratkodnevnice, naši preci su slavili praznik Koljade. Naziv ovog praznika potiče od imena Koleda, duha ili božanstva zimskog solsticija, u čiju čast su se organizovale proslave tokom zime, sa kulminacijom na dan Koljade.

Koledovo ime se pominje u mnogim zdravicama, a postoje i sačuvane takozvane koledarske pesme, ili koledi. Ove lirsko-obredne pesme se uglavnom izvode tokom božićnih praznika, i zadržale su se u mnogim krajevima do danas.

Po običajima je Ovsanj, Koledov brat blizanac, ispraćajući staro Sunce oslobađao duhove mrtvih, pa su se ljudi preoblačili u raznobojne kostime i išli po selima pevajući i praveći buku, kako bi ih rasterali.

Photo by Mira Kemppainen on Unsplash

U koledare su išli isključivo muškarci. Svaka četa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom. Unajmljivali su torbonošu koji je nosio darove, kojima bi ih darivali domaćini, a koji su uglavnom bili hrana i piće.

Jedna od sačuvanih koledarskih pesama glasi ovako:

“U našega, koledo! 
Domaćina, koledo! 
Našlo se je čedo, koledo! 
Mlado čedo, koledo! 
Muška glava, koledo! 
Na glavi mu, koledo! 
Kuna – kapa, koledo!’’

U nekom obliku, mnogi staroslovenski praznici su se zadržali u raznim delovima naše, ali i u drugim slovenskim zemljama. Što se tiče zimskog solsticija, svi imamo po neki razlog da slavimo – bilo da volimo sneg, bilo da se radujemo dužim danima, ili da volimo da upražnjavamo stare običaje. Jedna stvar je sigurna – od sutra i zvanično možemo da se radujemo proleću.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *