Prve biljke na Mesecu: Proklijala semena na kineskoj sondi Čange 4
Kineska misija Čange 4 je ostvarila još jedan istorijski uspeh. Proklijala su semena koje je lender poneo na udaljenu stranu Meseca, i time postala prve biljke na nebeskom telu koje nije Zemlja za koje znamo.
Kina nezaustavljivo stvara istoriju. Seme pamuka, koje je poslato na sondi Čange 4 koja se nalazi na udaljenoj strani Meseca, proklijalo je, i time postalo prva biljka za koju znamo koja raste na svetu koji nije Zemlja.
Deo Čange misije je bio i eksperiment vezan za biosferu, pa je na naš prirodni satelit poslato nekoliko vrsta biljaka: seme pamuka, uljarice, arabidopsisa – poznatog i kao Talova grbaštica ili mišje uho – kao i krompir i kultura kvasca. Poslata su i jajašca voćnih mušica.
Fotografije koje je lender poslao nazad na Zemlju pokazuju semena krompira, uljane repice i pamuka kako uspešno klijaju. Ovaj revolucionarni eksperiment je od ogromnog značaja, jer može promeniti način na koji posmatramo budući život ljudi u svemiru, i njihovu ishranu, kao izuzetno bitan faktor.
Glavna naučnica na eksperimentu, Liu Hanlong, objasnila je da su semena smeštena u specijalan kontejner, koji biljke štiti od radijacije i ekstremnih temperatura. Naše poznavanje procesa uzgoja biljaka u svemiru može imati veliki uticaj na razvoj ljudskih naseobina na Mesecu, rekla je Liu.
#ICYMI Take a look at the first ever cotton sprout on the moon by the #ChangE4 lunar mission https://t.co/BDaKc15AtI pic.twitter.com/ldMtWqB6IF
— CGTN (@CGTNOfficial) January 15, 2019
Poslati organizmi bi u idealnim uslovima trebalo da stvore sopstveni ekosistem, sa biljkama koje omogućuju hranu i kiseonik za voćne mušice, dok bi kvasac prerađivao njihov otpad i mrtve biljke i stvarao novi izvor hrane. U budućnosti, u ljudskim kolonijama u svemiru, krompir bi davao hranu, uljana repica ulje, a pamuk tkaninu za odevanje.
Treba napomenuti da ovo nije prvi put da smo uspeli da uzgojimo biljke u svemiru. Astronauti na međunarodnoj svemirskoj stanici su uspešno uzgajali biljke, uključujući zelenu salatu i krastavac, a eksperiment sa algama koje su duže vreme preživele na panelu van stanice je takođe bio uspešan.
Podsetimo, Kineska robotska sonda Chang’e 4 je 3. januara bezbedno sletala na 186 kilometara širok krater Von Kármán, i time postala prva letelica koja je izvršila meko sletanje na udaljenu stranu našeg prirodnog satelita.
Mesecu je potrebno isto vremena da se jednom okrene oko svoje ose, kao i da napravi jedan krug oko Zemlje. Upravo zbog toga uvek vidimo samo jednu njegovu stranu (onu drugu ipak nećemo popularno nazivati “tamnom stranom”, jer prima istu količinu sunčeve svetlosti kao i strana okrenuta nama). S obzirom na to, komunikacija između letelice stacionirane na udaljenoj strani meseca i tima naučnika na Zemlji bila bi gotovo nemoguća, jer bi samo telo meseca blokiralo signal sa sonde.
Kina je ovaj problem rešila slanjem satelita u svemir (tačnije u L2 tačku sistema Zemlja-Mesec) koji će služiti kao predajnik između lendera i Zemlje. Pred Chang’e 4 je naporan posao vršenja eksperimenata i merenja, koji je čeka u narednim mesecima.