Najtužniji dan u Nasi: Sećanje na pale astronaute

Zaposleni u Nasi i njihove porodice provode 7. februar odajući počast i sećajući se na 17 astronauta koji su izgubili živote u pohodu na istraživanje svemira u misiji Apolo 1, i u svemirskim šatlovima Čelendžer i Kolumbija

Eksplozija Antares rakete Foto: NASA

Danas je tužan dan u Nacionalnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj administraciji. Zaposleni u Nasi i njihove porodice provode sedmi februar odajući počast i sećajući se na sedamnaestoro astronauta koji su izgubili živote u pohodu na istraživanje svemira.

Početak godine uvek donese sećanje na 3 tragične Nasine misije: požar na misiji Apolo 1, koji se desio 1967, uništenje svemirskog šatla Čelendžer iz 1986, i eksploziju šatla Kolumbija iz 2003. godine. Sve tri nesreće su se desile između 27. januara i 1. februara, zbog čega se Dan sećanja u Nasi uvek održava krajem januara ili početkom februara.

Mada prvobitno za ovu godinu zakazan za 31. januar, zbog blokade američke vlade Dan sećanja je pomeren na 7. februar.

Posada Apola 1 Foto: NASA

Apolo 1

Misija Apolo 1 (Apollo 1) bila je sastavni deo čuvenog Nasinog programa Apolo, koji je odneo prve ljude na Mesec. Planiran kao probni let pred veliko finale misije, trebalo je da ponese trojicu astronauta u nisku Zemljinu orbitu, kako bi se testirali servisni i komandni modul letelice.

Sam let se nikada nije desio, jer je 27. januara 1967. godine požar zahvatio komandni modul u kom su astronauti vršili probu pred lansiranje, planirano za naredni mesec.

Uprkos maksimalnim naporima kontrolnog tima, živote su izgubili komandir misije Gas Grisom, stariji pilot Ed Vajt, i pilot Rodžer B. Čejfi.

Nasi je trebalo 18 meseci ispitivanja, redizajniranja i ozbiljnog rada na poboljšanju bezbednosti astronauta pre nego što je ponovo pokušala da lansira u svemir letelicu sa posadom.

Posada Čelendžera Foto: NASA

Svemirski šatl Čelendžer

Nasin svemirski šatl Čelendžer (Challenger) eksplodirao je 28. januara 1986, samo 73 sekunde po poletanju, odnevši u smrt svih sedmoro astronauta. Letelica se dezintegrisala iznad Atlanskog okeana, blizu Kejp Kanaverala u Floridi.

Jedna od najvećih katastrofa u istoriji istraživanja svemira bila je izazvana malim O-prstenom – spojnicom u desnom raketnom busteru koja nije mogla da izdrži izuzetno hladne uslove koji su vladali na lansiranju. Ovo je utvrdila specijalna komisija formirana od strane tadašnjeg predsednika SAD, Ronalda Regana.

Poginuli astronauti su komandir misije Frensis R. Skubi, pilot Majkl J. Smit, specijalisti misije Ronald Mekner, Elison Onizuka i Džudit Reznik, specijalista za teret Gregori Džarvis, i civilna nastavnica Krista Mekolajf.

Posada Kolumbije Foto: NASA

Svemirski šatl Kolumbija

Nakon gotovo 16 dana u svemiru, pri prolasku kroz Zemljinu atmosferu na putu kući, 1. februara 2003. godine raspao se svemirski šatl Kolumbija (Columbia). Niko od sedmoro astronauta nije preživeo. Nakon Čelendžera, bila je to druga katastrofa koja je pogodila Nasin spejs šatl program, koji je odneo 14 života.

Tokom lansiranja, jedno parče izolacione pene otkinulo se sa spoljnog rezervoara, i pogodilo levo krilo orbitera. Kada je u povratku Kolumbija pokušala da uđe u Zemljinu atmosferu, oštećenje je dozvolilo vrelim atmosferskim gasovima da probiju toplotni štit, i unište unutrašnju strukturu krila, što je uzrokovalo destabilizaciju letelice i njeno konačno uništenje.

Na misiji su poginuli komandir Rik M. Hazbind, pilot Vilijam C. Mekkul, komandir Majkl P. Anderson, specijalisti misije Kalpana Čavla, Dejvid M. Braun, Laurel Klark, i Ijan Remon.

Nakon tragedije, program je suspendovan na dve godine, kao što je to bio slučaj i sa Čelendžerom. Osim jedne misije radi popravke svemirskog teleskopa Habl, šatlovi su od tada isključivo leteli na Međunarodnu svemirsku stanicu, kako bi posada imala utočište u slučaju procene da je let nazad suviše rizičan.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami