Milutin Milanković: Div srpske nauke

Milutin Milanković nije bio samo naučnik, čovek brojeva, formula i suvoparnosti. Njegove reči su poezija, a njegove knjige preteča naučne popularizacije na našim prostorima

Milutin Milanković nije bio samo naučnik, čovek brojeva, formula i suvoparnosti. Njegove reči su poezija, a njegove knjige preteča naučne popularizacije na našim prostorima.

Čitajući njegova pisma, jasno je kakvu je ljubav gajio ka životu, i koliko su ga inspirisali nedokučivi svetovi našeg kosmosa.

Milutin Milanković je bio srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik.

Poznat je po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Smatra se osnivačem matematičke klime i klimatskog modeliranja.

MIHAILO PETROVIĆ ALAS: BARD SRPSKE MATEMATIKE

„Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do stola i posmatram zvezdano nebo. Opazim li Mesec, ja se popnem od njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo. Pojavi li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate mojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta.

Pri takvim putovanjima oblačim naučne čizme i vidim samo ono što je nauka dokučila. Pri tom izgledam sam sebi kao vazduhoplovac pri nestalnom vremenu, kojem oblaci i magla često često zakrivaju prepletane predele. Ali, šta pri tom sagledam pa drugima saopštim, za to dajem svoju časnu reč.“

– Milutin Milanković, “Kroz vasionu i vekove”

Njegov prvi doprinos nauci jeste delo „Kanon osunčavanja Zemlje“ koje opisuje klime svih planeta Sunčevog sistema. Drugi doprinos je objašnjenje dugoročnih promena klime na Zemlji koje su prouzrokovane promenama položaja Zemlje u odnosu na Sunce.

Ova teorija, danas poznata kao “Milankovićevi ciklusi”, objašnjava postojanje ledenih doba u prošlosti, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.

Godine 1941. Srpska kraljevska akademija izdala je Milankovićevo najznačajnije delo, zbirku njegovih naučnih radova, pod nazivom „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“. Njegova autobiografija pod nazivom „Uspomene, doživljaji i saznanja“ objavljena je 1952. godine u Beogradu.

Godine 1920. Milanković je izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1924. godine postao je redovni član.

Bio je i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti od 1925. godine, član Nemačke akademije Naturalista „Leopoldine“ u Haleu, kao i član mnogih naučnih društava kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Međutim, Milanković je bio i vrstan popularizator nauke, i mnoge njegove knjige, na čelu sa „Kroz vasionu i vekove“, imaju jasan, razumljiv ton, kako bi i najšira javnost mogla da uživa u naučnim spoznajama opisanim običnim jezikom.

JOSIF PANČIĆ: NAUČNIK KOJI JE VOLEO PLANINE

Jedan asteroid, krater na Mesecu i na Marsu nose njegovo ime. O njemu su pisane knjige, o njegovoj teoriji klime buktale diskusije u elitnim naučnim krugovima, a na njegovim otkrićima bazirani naučni radovi.

Mnogi skupovi su nazvani po ovom velikanu, a 1993. godine je ustanovljena Medalja Milutin Milanković, koju dodeljuje Evropsko geofizičko društvo.

Njegov lik je krasio poštanske markice bivše države Srbije i Crne Gore, a kasnije i novčanicu od 2000 srpskih dinara. Ulica na Novom Beogradu se zove Bulevar Milutina Milankovića.

U osamdesetoj godini života, 1958. godine, doživeo je moždani udar i preminuo. Sahranjen je u Beogradu, a osam godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci su prebačeni u rodni Dalj.

Izvori:

• NASA, Nature, Encyclopedia Britannica, Biografija, Edukacija, Zavod za intelektualnu svojinu