Milan Ćirković: Šta je SETI i zašto nam je potreban?

Rubrika Knjigodrom vam ovog puta predstavlja novu naučnopopularnu knjigu Milana Ćirkovića, Šta je SETI? i zašto nam je potreban

Rubrika Knjigodrom vam ovog puta predstavlja novu naučnopopularnu knjigu čuvenog kosmologa i filozofa nauke, Milana Ćirkovića, Šta je SETI? i zašto nam je potreban, u izdanju izdavačke kuće Heliks. 

Centralna tema ove knjige je svestrano i kritičko promišljanje potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i nastojanje autora da čitaoca sveobuhvatno, ali što jasnije i sažetije, obavesti o povezanim temama sudbine inteligencije na Zemlji i ljudskog poboljšanja kao ultimativnog koraka ka izgradnji postbiološke civilizacije. Jezik kojim je pisana ova knjiga jasan je i naučnički precizan, ali istovremeno prijemčiv i lako razumljiv čak i sasvim neupućenom čitaocu.

Iako Milan Ćirković skromno insistira na edukativnoj i popularizatorskoj nameri svog teksta, ono što je proizašlo ispod njegovog duhovnog pera doseže mnogo dalje i u stvari priča fascinantnu priču o večnoj težnji čoveka da spozna svet koji ga okružuje i negde u imaginarnom prostoru između Prvog kontakta i Velike tišine odredi svoje mesto i budućnost u njemu.

Milan M. Ćirković
ŠTA JE SETI?
I ZAŠTO NAM JE POTREBAN
Predgovor
Zoran Knežević
Izdavač
Heliks

ODLOMAK IZ KNJIGE:

Ako ne očekujemo neočekivano, nećemo ga ni naći; tako je dobro skriveno i teško pristupačno!

– Heraklit iz Efesa, fragment B18

Svaki put, pa i onaj najduži kosmički, započinje prvim korakom. Da bismo približili čitaocu složenu i višeznačnu temu kao što je potraga za vanzemaljskom inteligencijom, koja se dotiče tako velikog broja naučnih disciplina, kao i drugih, vannaučnih aspekata ljudske kulture, neophodno je uvesti čitav niz značajnih pojmova i ideja.

Čemu ova knjiga?

Godina 1979. bila je poznata po brojnim dramatičnim dešavanjima. Sonda Vojadžer 1 prošla je pored Jupitera i poslala prve snimke tanušnih Jupiterovih prstenova, a Pionir 11 postao je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je stigao do Saturna. Korporacija Philips je demonstrirala prvi – i ekstremno skupi – kompakt disk, a veliki kineski reformator Deng Sjaoping posetio je SAD i sastao se sa predsednikom Karterom. Dok je jedna grupa genocidnih ludaka zbačena sa vlasti te godine u Kambodži, druga naizgled različita, a u stvari jako slična, dokopala se vlasti u Iranu.

VOJADŽER: NAJUDALJENIJI KOSMIČKI PUTNIK

Na beogradskom trgu Slavija, Vlada Vasiljević, poznat i kao beogradski fantom, zbunjivao je i sluđivao tadašnju totalitarnu jugoslovensku policiju svojim akrobatskim vožnjama u ukradenom belom poršeu tokom nekoliko letnjih sedmica. Kompleksnost sveta je toliko velika da se još mnogo sličnih događaja uvek može izdvojiti – i svaki izbor će nužno biti subjektivan.

I te iste 1979. godine pojavila se, u izdanju Svetlosti iz Kragujevca, sjajna knjiga pod naslovom SETI: traganje za vanzemaljskim razumom, koju je kao prevodilac i priređivač potpisao naš slavni pisac i izdavač Zoran Živković. U robusnom tvrdom povezu koji traje bez vidnog slabljenja već 40 godina – postignuće koje je potpuno nedostižno za ogromnu većinu današnjih nekvalitetnih izdanja na našim prostorima – sa sjajno dizajniranim papirnim omotom, ova knjiga postavlja standarde već samim svojim izgledom, ali ne zaostaje ni sadržajem.

SETI: traganje za vanzemaljskim razumom pored Živkovićeve uvodne reči i opširnog pogovora Damira Mikuličića, donosi pregledne tekstove Džona Makveja, Karla Segana i Josifa Šklovskog, te kratak skeptički osvrt Gerita Verskjura.

GDE SU VANZEMALJCI?

Pored toga, knjiga je bogato ilustrovana (doduše crno-belim ilustracijama) i u svakom slučaju predstavlja pravo blago na ovom malom jezičkom području, čak i kada se računa šira kulturna scena tadašnje Jugoslavije. Tiraž je, prilagođeno tadašnjim vremenima, bio dovoljno visok da se i danas ovo izdanje može naći po stvarnim ili internet antikvarnicama.¹

Knjiga koju držite u ruci svojevrsni je omaž Živkovićevom pionirskom poduhvatu od pre četiri decenije. Iako je prošlo toliko vremena i stanje stvari u svim naukama se dramatično promenilo, na srpskom jeziku se u međuvremenu pojavila samo vrlo skromna ponuda izdanja na temu SETI-ja. Bilo je nekoliko prevoda, recimo, knjiga Karla Segana Kosmos, napravljena prema istoimenoj TV seriji, u kojoj se ovo pominje kao usputna tema, kao i knjiga Stivena Veba posvećena Fermijevom paradoksu koja, po prirodi stvari, dotiče teme iz tematskog kruga vezanog za SETI.²

Delimičan izuzetak je knjiga nemačkog astrofizičara Petera Ulmšnajdera Inteligentni život u univerzumu, koju je 2011. godine objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, najznačajniji izdavač filozofske literature u Srbiji. Pišući predgovor za srpsko izdanje Ulmšnajderove knjige, bio sam iznova suočen sa velikom raznolikošću interdisciplinarnih sadržaja i metoda koji su neophodni za uspešno bavljenje SETI studijama, a za koje ne postoje adekvatni uvodni materijali, za „apsolutne početnike“, kako bi rekao neumrli Dejvid Bouvi.³ Otuda potiče i jedna vrsta iritacije (ili frustracije) koja je rezultovala pisanjem ove knjige.

Uzmimo stoga pojavu Živkovićevog izdanja pre 40 godina kao prigodni vremenski međaš. U međuvremenu se svakako mnogo toga promenilo u nauci, pa su i dobijeni odgovori na mnoga „teška“ pitanja astronomskih nauka kao što su ona o postojanju gravitacionih talasa ili masi neutrina ili načinu nastanka galaksija ili postojanju planeta van Sunčevog sistema. Jedan od retkih odgovora koji eminentno i bez ostatka pripada budućnosti jeste onaj na epohalno pitanje: jesmo li sami u kosmosu?

SLUŠAJUĆI NEBO: OTKRIVANJE VANZEMALJACA

Ovo pitanje nije izgubilo značaj, naprotiv. Živimo u doba snažnog bujanja interesa za pitanje postojanja drugih svetova nalik Zemlji i života na njima. Nova multidisciplinarna oblast nazvana – neizbežno, ali i ograničavajuće – astrobiologija bavi se nastankom i evolucijom života u njegovom najširem kosmičkom kontekstu.⁴

U poslednjih dvadesetak godina ova oblast dobila je na zamahu, naročito nakon što je 1995. godine definitivno potvrđeno postojanje planetskih sistema oko obližnjih zvezda. Od tada se broj ovih planeta van našeg Sunčevog sistema, ustaljeno nazvanih ekstrasolarne (ili vansolarne) planete, povećao na hiljade, sa izvesnošću da će se vrlo brzo popeti na desetine hiljada, pa i više.⁵

Mnoga druga otkrića i razvoji u različitim pojedinačnim disciplinama dali su snažan podstrek astrobiologiji. Ovde treba pomenuti otkriće ogromnih količina vode na Marsu, Jupiterovom satelitu Evropi i drugim mestima u Sunčevom sistemu, kao i postepeno shvatanje da u kosmosu možemo naći veliku količinu organskih jedinjenja, što u međuzvezdanim oblacima gasa i prašine, što na čvrstim telima kao što su planete, asteroidi i komete. Svaka nova i preciznija hemijska analiza slavnog Marčisonskog meteorita potvrđivala je da postoje sve brojnija i sve složenija organska jedinjenja nastala u samo praskozorje formiranja našeg planetskog sistema.

Napredak u razumevanju uslova u kojima je nastao zemaljski život (procesa abiogeneze) ukazao nam je – tokom poslednjih nekoliko godina – na značaj dopremanja ovih organskih materija na ranu Zemlju, kroz sudare naše planete sa kometama i asteroidima, za potonju biohemijsku i biološku evoluciju; bilo u (konzervativnom) vidu dobavljanja jednostavnih organskih supstanci kao što su formaldehid ili glicin, bilo u (radikalnom) vidu razmene samih primitivnih oblika života među planetama i malim telima u okviru kontroverzne, ali sve češće razmatrane teorije panspermije.

ČUDESNI SVETOVI SVEMIRA: NAJFASCINANTNIJE EGZOPLANETE OTKRIVENE DO SADA

Valja naglasiti da je astrobiologija suštinski multidisciplinarni poduhvat, koji uključuje elemente gotovo svih prirodnih, ali i mnogih tradicionalno humanističkih i primenjenih nauka;⁶ oni njeni filozofski aspekti koji se dotiču etabliranih disciplina mogu se izraziti kroz pitanja od očigledne relevantnosti: Šta je život? Da li je neodarvinistička evolucija univerzalna paradigma u kosmičkom kontekstu? Šta je generičko, a šta slučajno u vezi sa Zemljom i njenom biosferom? Šta je razum/inteligencija/svest? Mnogo je još takvih pitanja koja neizbežno privlače pažnju i vannaučne javnosti.

Formalno, astrobiologija se najčešće identifikuje sa tri „kanonska“ pitanja:⁷

1. Kako život nastaje u kosmičkom kontekstu?

2. Postoji li život van Zemlje i kako ga otkriti?

3. Kakva je budućnost života i razuma u kosmosu?

Ova pitanja treba shvatiti u najširem, opuštenom smislu kao podsticaj za razmišljanje i istraživanje koje daleko prethodi formalnoj sistematizaciji našeg znanja u ovoj oblasti, koja je očigledno još u povoju. Za sada uočimo da je treće pitanje najrelevantnije sa stanovišta potrage za vanzemaljskom inteligencijom, to jest, onoga što se već univerzalno označava skraćenicom SETI (od engl. Search for ExtraTerrestrial Intelligence) – potrage za razumnim životom van Zemlje.

Dakle, SETI je čvrsto deo astrobiologije glavnog toka; ilustracije i primere u ovom smislu razmatraćemo u daljem toku ove knjige. To što se ponekad nailazi na drugačija mišljenja, više je izraz ljudskih predrasuda i intelektualne inercije nego prirode same stvari.

ADAM FRENK: SVETLOST ZVEZDA

Sa druge strane, činjenica je da za nas – opravdano ili ne – svaki oblik života koji poznajemo na Zemlji nije ravnopravan, te da jednom sićušnom podskupu živih vrsta, naime onom koji je inteligentan (a u koji, zavisno od stepena antropošovinizma individualnih autora, ponekad pored homo sapiensa ubrajamo i čovekolike majmune, te delfine i kitove) pridajemo naročit značaj.

U nauci, kao i u širim krugovima pop-kulture oličenim u brojnim naučnofantastičnim knjigama i filmovima, pa čak i rokmuzici ili video-igrama, danas nema veće zagonetke niti dramatičnijeg otvorenog pitanja od onog postoji li inteligentni život van Zemlje? Brojne studije s raznolikim pristupom i stepenom ozbiljnosti bave se ovim problemom ultimativnog Drugog, možda poslednjim nerešenim univerzalnim filozofsko-naučnim problemom.

Potraga za vanzemaljskom inteligencijom, za našom „braćom po razumu“, veoma je složena naučna disciplina, sa komplikovanom teorijskom i metodološkom osnovom. Ipak, podsmešljivi i potcenjivački odnos jednog značajnog dela naučne, ali i vannaučne javnosti prema ovoj temi jako je dobro poznat i očigledan. Naravno da je među ciljevima ove knjige i taj da pokaže koliko je takav stav neosnovan.

Jedan od razloga zašto se na studije o SETI-ju gleda sa podozrenjem jeste njihova izrazito multidisciplinarna struktura. Uprkos tome što su načelno skoro svi uvek za veću saradnju i više multidisciplinarnih projekata, to u praksi najčešće ostaje na nivou zalaganja kandidatkinja za mis i drugih poznatih ličnosti za „mir u svetu“. Nažalost i većina naučne javnosti se oseća bezbednije i ušuškanije iza zidina i šanaca disciplinarnih i birokratskih barikada.

U POTRAZI ZA PLANETOM 9, MISTERIJOM SA RUBA SUNČEVOG SISTEMA

Jedna od malog broja oblasti gde to jednostavno nije moguće jesu upravo SETI studije. U radu na SETI projektima istorijski su učestvovali astronomi, biolozi, biohemičari, matematičari, računarski stručnjaci, lingvisti, psiholozi i mnogi drugi istraživači. Pošto barijere stvarane mnogo decenija nije moguće porušiti preko noći, nije ni najmanje čudno što povremeno nastane nerazumevanje, kao i usporavanje komunikacije uopšte – ali to je upravo jedan od aspekata u kojima dolazi do merljivog poboljšanja tokom poslednjih deceniju-dve.

¹ Vredi pomenuti još jedan detalj istorijsko-sociološkog karaktera: u današnjoj hipercentrali- zovanoj i osiromašenoj Srbiji gotovo je nezamislivo da bi u savremenom Kragujevcu, nažalost najpoznatijem po akademskim skandalima i korupciji, kao i ogromnom osiromašenju stanovništva, mogla da opstane ozbiljna izdavačka kuća poput Svetlosti, koja je osim ovog objavila još nekoliko kvalitetnih naučnopopularnih izdanja.

² Npr. Segan (1983); Veb (2010).

³ Ulmšnajder (2011).

⁴ Za pregledne reference videti Des Marais & Walter (1999); Chyba & Hand (2005); Horneck & Rettberg (2007).

⁵ Na dan septembra 2019. broj otkrivenih ekstrasolarnih planeta bio je 4116 u 3062 razli- čita planetska sistema. Za sve u vezi sa ovom temom najbolji početak je Enciklopedija ekstrasolarnih planeta na sjajnom sajtu http://exoplanet.eu/. 

⁶ Npr. Dick (1996).

⁷ To nam govori, na primer, Nasina „mapa puta“ za astrobiologiju u Des Marais et (2008).