Habl i Gaia izmerili masu Mlečnog puta
Svemirski teleskop Habl i misija Gaia Evropske svemirske agencije, zajedničkim naporima su poboljšali dosadašnju procenu mase naše galaksije na 1.5 biliona Sunčevih masa
Svemirski teleskop Habl i misija Gaia Evropske svemirske agencije, zajedničkim naporima su poboljšali dosadašnju procenu mase naše galaksije na 1.5 biliona Sunčevih masa.
Koliko god nam bio blizu, ni jedan nebeski objekat nije lako izmeriti i odrediti mu tačne karakteristike. Masa naše galaksije možda deluje kao jedna od najlakše merljivih odlika ovog masivnog objekta, međutim, astronomi i dalje ne uspevaju da je precizno odrede. Galaksija se ne može prosto staviti na vagu.
Dosadašnje procene su varirale između 500 milijardi i 3 biliona masa našeg Sunca. Razlog ovakvog dispariteta je pre svega u načinu na koji su različite naučne inicijative pokušavale da procene distribuciju tamne materije, za koju se pretpostavlja da čini oko 90% mase u galaksiji.
Nova procena je smeštena negde u sredinu ovog opsega.
ASTROFIZIČAR IZ SRBIJE U TIMU KOJI JE OTKRIO NAJUDALJENIJE PROTOJATO GALAKSIJA U SVEMIRU
Kako bi dobile što preciznije mere, dve misije su udružile snage, i u projektu koristile najnovije podatke koje je prikupila Gaia, ali i godinama prikupljane posmatračke podatke sa Habla.
Zaključak je da masa naše galaksije iznosi približno 1.5 biliona solarnih masa, unutar galaktičkog poluprečnika od 129.000 svetlosnih godina. Jedna solarna masa predstavlja masu našeg Sunca.
Leva slika prikazuje jedan segment zbijenog zvezdanog jata NGC 5466. Na desnoj strani, fotografije načinene u razmaku od 10 godina korišćene su da bi prikazale brzinu kretanja zvezdanog jata. Mreža je ubačena radi lakše detekcije kretanja. Vredi obratiti pažnju na dve galaksije – jednu gore desno, a drugu dole levo od centra slike, koje su uokvirene, i u poređenju sa zvezdanim jatima deluju kao da se ne kreću. Razlog tome je njihova velika udaljenost – od posmatranih zvezdanih jata su po nekoliko miliona svetlosnih godina daleko.
Izvor: NASA, ESA and S.T. Sohn and J. DePasquale (STScI)
Vrlo mali procenat izmerene mase odlazi na oko 200 milijardi vidljivih zvezda koje sijaju u Mlečnom putu, ili, kako ga nazivaju Sloveni – Kumovoj slami.
Osim supermasivne crne rupe u našem galaktičkom centru, na koju odlazi oko 4 miliona solarnih masa, glavni deo finalne procene mase pripisuje se upravo tamnoj materiji – nevidljivoj, misterioznoj supstanci koja deluje kao gravitaciono vezivno tkivo univerzuma, i drži zvezde bezbedno u njihovim pripadajućim galaksijama.
GALAKSIJA ANDROMEDA IPAK NIJE VEĆA OD MLEČNOG PUTA
Habl i Gaia su u ovoj misiji demonstrirali sjajnu kolegijalnost. Naime, Gaia za cilj ima izradu trodimenzionalne mape Mlečnog puta, i dizajnirana je ekskluzivno u tu svrhu, dok Habl ima uže vidno polje, ali može detektovati daleko tamnije objekte.
Koristeći resurse obe misije, astronomi su snimali kretanje zbijenih zvezdanih jata – izolovanih objekata koji pojedinačno sadrže stotine hiljada zvezda, i orbitiraju oko galaktičkog centra.
Prateći brzinu kretanja ovih jata, naučnici su mogli da procene masu tamne materije, mereći je ne vizuelno, već kroz gravitacioni uticaj koji vrši na vidljivu materiju.
Kombinacijom podataka sa Habla i Gaie, astronomi su uspeli da izračunaju distribuciju mase u Mlečnom putu preciznije nego ikada do sada.
Prezicne mere poput ovih igraju ključnu ulogu u razumevanju mnogih kosmičkih pitanja vezano kako za našu galaksiju, tako i za čitav univerzum. Neka od njih su sastav, formiranje i evolucija kosmosa čiji smo deo.