Gde su vanzemaljci?

 

Fermijev paradoks, Drejkova jednačina, SETI institut… Nauka je oduvek bila intrigirana mogućnošću postojanja vanzemaljskog života, ali na pitanje “gde su svi?” još uvek nije odgovoreno.

Foto: Johannes Plenio, Unsplash

Tekst: Nevena Grubač

Tajnama obavijena vojna baza u Oblasti 51, leteći tanjir srušen u gradiću Rozvel, NLO iznad Sibira, krugovi u žitu, misterije drevnih astronauta… Vekovi ljudske kulture isprepletani su sa tvrdnjama o navodnim posetama superiornijih bića koja dolaze iz udaljenih kutaka kosmosa.

Neka od najpoznatijih, sada već istorijskih svedočenja o bliskim susretima sa vanzemaljcima, nakon testa vremena i mnogo godina uzaludne potrage za dokazima, ostaju upravo to – prazna svedočenja. Međutim, ljudi od nauke ne odustaju od pohoda kojim bi negirali postojanje našoj kosmičkoj usamljenosti.

Fermijev paradoks

Enriko Fermi – sredina
Izvor: Wikimedia Commons

Jedna od prvih racionalizacija problematike u vezi sa procenom visoke verovatnoće postojanja vanzemaljaca, a odsustva ikakvih dokaza o tome, došla je od jedne od kultnih figura iz sveta fizike, Enrika Fermija, glavnog aktera šezdeset tri godine stare, sada već legendarne priče o ručku četvorice kolega u kantini Nacionalne laboratorije u Los Alamosu. U neobaveznom razgovoru o sve popularnijim svedočenjima o letećim tanjirima, Fermi je zamišljeno prokomentarisao, sumirajući u jednoj rečenici suštinu problema: „Gde su svi?“ (Where is everybody?).

Ovo opažanje, danas univerzalno poznato kao Fermijev paradoks, i dalje je veliki izazov za naučnike i znatiželjnike koji žele da na njega daju odgovor. Ono što buni jeste činjenica da u našoj galaksiji živi preko 200 milijardi zvezda, da danas znamo da ogroman broj tih zvezda oko sebe ima planetarne sisteme, da je naša galaksija samo jedna u kosmičkom okeanu, kao i da je procenjena starost svemira na preko 14 milijardi godina.

Sve ovo ostavlja prostor i vreme mnogim civilizacijama da intelektualno i tehnološki evoluiraju do tačke u kojoj bi mogli da ovladaju interstelarnim putovanjima. Ukoliko su ove premise tačne, a povedemo se strašću za istraživanjem i radoznalošću kao fundamentalnim ljudskim osobinama, i dalje nemamo odgovor na pitanje: „Gde su svi?“

Foto: Pixabay i Kosmodrom

Drejkova jednačina

Deceniju nakon čuvenog ručka, naučnici su pokušali da odu korak dalje u matematičkoj aproksimaciji problema lova na vanzemaljce. Jedna od ponuđenih opcija, koja tradicionalno stoji rame uz rame sa Fermijevim paradoksom, ogleda se u postavci Drejkove jednačine.

Frenk Drejk, američki astrofizičar, želeći da kvantifikuje nepoznate elemente sa kojima se moramo suočiti kada razmišljamo o životu van Zemlje, broj inteligentnih civilizacija u svemiru predstavio je kao proizvod nekoliko faktora: prosečnog broja zvezda i planeta sposobnih da podrže život, onog procenta među njima koji bi iznedrio inteligentan i tehnološki razvijen život, ali i vremenskog perioda neophodnog da takva civilizacija pošalje u svemir detektibilan signal. Danas Drejkova jednačina ima puku tradicionalnu vrednost, upravo jer su mnogi njeni elementi izrazito spekulativni.

Izvor: Pixabay

SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence)

Iako su napori i dalje bez rezultata, naučnici u američkom institutu SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) i dalje „osluškuju“ svemir. Osnovan upravo od strane Frenka Drejka u svrhu potrage za radio-signalnom koji bi nedvosmisleno poticao od inteligentne civilizacije, SETI odoleva kritikama stroge naučne zajednice kao i finansijskim problemima, i već trideset godina, uz pomoć ogromnih radio-teleskopa snima i analizira radio-signale koji dolaze iz kosmosa, u nadi da će se jedan od njih ponašati kao svetionik ili odašiljač neke udaljene civilizacije.

S druge strane, naša planeta se već decenijama, tačnije – od emitovanja prvog radio i televizijskog signala – i sama ponaša kao svetionik, i šalje u međuzvezdani prostor dokaz o postojanju inteligentnog života na našoj planeti. Ovakav signal ostaje detektabilan samo u dometu od jedne svetlosne godine. Imajući u vidu da je nama najbliža zvezda, Proksima Kentauri, udaljena 4,3 svetlosne godine, jasno je da je potraga za ovakvim signalom vrlo verovatno beznadežna, pa da bi vanzemaljcima bio potreban teleskop veličine Zemlje ne bi li primili naše „slučajne“ televizijske poruke.

Ipak, u SETI-ju veruju da jednom primljeni veštački signal, u čije postojanje ne sumnjaju, neće biti sekundarni televizijski eho, već da će to biti namenski dizajniran, dovoljno moćan signal koji će i naši zemaljski teleskopi uspeti da detektuju, a koji će biti namenjen susednim planetama kao svojevrsni poziv na upoznavanje. Čekamo ispružene ruke.

 

Tekst je originalno objavljen na naučnopopularnom portalu Centra za promociju nauke, Elementarijum.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Bitnami